Outlaw King (2018)

Osim oko "poštenog" referenduma.

TheMancic piše: Nema nikakvog digitrona prosto Velika Britanija nikad bar ne dok je jaka ne bi dozvilila takvo razvaljivanje da ode citav sever ostrva koji zauzima ne malu povrsinu.Kao sto su Spanci olesili Katalonce kad su pokusali nesto tako bi i Englezi ove da stvar krene stvarno u tom pravcu a dok su referendumi na kojima se zna ishod nema potrebe..

Netačno, Britanija (zvanični London) je dozvolila referendum i ne bi se posle kompromitovala sa primenom sile u slučaju da su stvari krenule u po njih nepovoljnom pravcu. Oni to rade na suptilniji način, delovanjem tajnih službi i rovarenjem po referendumu iz senke.

Španija nije čak ni dozvolila održavanje referenduma. Jednostavno su upali, ispendrečili one koje su trebali ispendrečiti i odneli kutije. U Britaniji postoji demokratska procedura za održavanje referenduma dok je u Španiji to teže jer Ustav iste to dozvoljava samo pod posebnim, vrlo komplikovanim okolnostima (ukoliko neka od pokrajina ekonomski nazaduje unutar Španije pa želi da izađe) što sa razvijenom Katalonijom nije slučaj.

I da, istina je da je kod većine Škota prevagnula ekonomska a ne nacionalna računica. Većina je smatrala da im je isplativije i da će unutar UK zadržati visok standard i kvalitet života, ako glasaju protiv nezavisnosti. Ova druga opcija im je bila dosta u magli po pitanju budućnosti i nisu hteli da se upuste u rizik. Ipak, Bregzit bi mogao taj većinski stav dovesti u pitanje.

  Drago mi je da imam istomišljenike koji poput mene ne veruju u Deda mraza. To se odnosi na izbore i referendume. Mantra jedan čovek jedan glas ne vredi ni u sjedinjenim državama. Umesto glasača to rade elektori (dekegati) koji uz to i trguju istim tim glasovima. U istim tim državama se takođe kradu predsednički izbori. Koga zanima neka ukuca na Guglu američki izbori 2000.

  Da se vratim na film koji ću brzo zaboraviti. Ionako se najviše priča o golom kralju sa pužom a najmanje o "sitnicama" koje su velike kao kuća. Na primer, šta je specifično za Škote. po čemu ćemo ih prepoznati između hiljadu mušlaraca a naročito žena? Možda sam ćorav pa sam propustio da vidim bar jedan kilt u filmu koji se poredi sa genijalnim Hrabrim srcem o kom ću takođe napisati nekoliko redova.

  Rizikujem da me proglase za Melovog advokata kad pišem da ke dotični namerno batalio istoriju i da je film snimao inspirisan škotskim mitovima i legendama koje su zahvalni potomci izmislili o svojim praočevima oličenim u Volisu. Ima tu svega pomalo, od iistorijskih činjenica pomešanih sa fikcijom, najviše ipak ima od onog što je ostavio slepi Hari iza sebe. Škoti imaju svoj mit o Volisu i Brusu, mi naš o Obiliću i Brankoviću. Ono što je snimio Šopola se takođe zasniva na mitu a ne na činjenicama. Zanimljiva je ova sličnost i sklonost ljudi da umesto čoveka sa kontom na prvo mesto stavljaju čoveka koji se žrtvuje za svoj narod i ideju. Više poštuju alfa mužjaka koji se agresoru načestitao majke nego račundžiju koji je posle silnog računa postao njegovo veličanstvo cmoljenko cmoje. Više vole Volisa koji je bio čovek od reči od verolomnog i kilavog kralja koji je konkurenta namamio u crkvu znajući da će doći nenaoružan. Verolomni kilavko nije mogao nenaoružang čoveka da eliminše. O tome kako je Volis odžao reč i od engleskog kapetana napravio torbu u drugoj temi. Zato Volis ima spomenik od 63 metra a ne Brus čiji su se potomci asimilovali. Isti slučaj važi i za Crnog Daglasa koji ne želi da se krije u masi već viče svoje ime i zove protivnike da im se načestita majke.

  Sam film je počeo dobro a onda se transformisao u nešto što bi opisao kao dvosatnu kolekciju Telenor reklama u kojoj gledalac poput mene očekuje da junaci u nekom trenutku dobiju neograničeni 4G i podele svoju avanturu sa mnom ali oni umesto toga maestralno zeznu na kraju..