153. Vukodlaci Majamija

uloga u priči · Crazy Frog

Bio
je to još jedan suncem obasjan dan na Majami Biču. Talasi su zapljuskivali
obalu dok se gomila turista i lokalaca mešala na pesku jedne od najpopularnijih
plaža u tom delu sveta. Sve je bilo kao i uobičajeno sem jednog delića plaže
koji je bio ograđen policijskom trakom i na kom su bila dvojica detektiva u
drečavim sakoima zasukanih rukava.

„Šta
imamo ovde?“ upita detektive policajac koji je odgovorio na njihov poziv za pojačanje. 

„Raskomadanu
neidentifikovanu žrtvu na privatnoj plaži novog hotela“, odgovori mu detektiv Iso
Don Džonson. „Srećom, gostiju je bilo baš malo, pa smo ih sve zatvorili u
hotel“.

„Sad
kad je slučaj zvaničan, trebalo bi da ih ispitamo“, reče detektiv Horejšio Klen
nakon čega obojica staviše naočare za sunce iako su krenuli unutra. 

Ispostavilo
se da to i nije bila tako loša ideja, jer je većinski deo zidova hotela činilo
staklo, tako da je sunce unutra sijalo skoro kao napolju. Na recepciji ih
dočeka Danilo Naisusmenez, upravnik hotela i imigrant sa Kube kome je povrh
konstantnog straha od Kastrovih špijuna samo falilo još i da razmišlja o
ubistvu na radnom mestu.

„Policija
Majamija“, reče Iso pokazujući mu značku.

„Možete
li nam reći šta se zbivalo tokom noći u hotelu i na plaži?“ upita ga Klen.

„Sve
je delovalo kao sasvim obična noć“, poče priču Danilo i stavi naočare za sunce
dok se izvirivao i zagledao oko sebe da se uveri da ih ne prisluškuje niko iz
kubanskog režima. „Nakon prijema gostiju koji su dobili tu čast da odsednu u
hotelu veče pre zvaničnog otvaranja, napravili smo žurku na hotelskoj plaži. Svi
su se lepo provodili dok pred samo svitanje nismo pronašli raskomadano telo“.

Najednom
njihov razgovor prekinu mladić u zelenoj odeći blago pogubljenog pogleda. 

„Izvinite...
Mogu li ja da idem, pošto ja nisam gost hotela?“ upita detektive Eden Stoner.

„Otkud
onda vi ovde?“ upita ga Iso Don Džonson.

„Ja
sam sinoć tako duva...“ pođe da priča Eden, ali zastade kada se setio da priča
sa policajcima i stavi naočare za sunce pre nego što krenu da se isrpavlja.
„Ovaj, duv... duvanio sam! Da, duvanio. I, ovaj.... Duvanio sam ja tako neku
travu... Travu duvana! Sušenu“.

„Mislite
list duvana?“ prekinu ga Klen.

„E,
to! Može to. I tako sam ja duvajući... ovaj, duvajući dim od cigare zalutao na
ovaj deo plaže gde sam malo seo da se odmorim, a posle nekog vremena sam čuo da
svi vrište jer su našli neki leš tamo“, reče on nakon čega se zagleda u šaku
kojom je pokazivao u pravcu plaže, a onda poče da proučava sopstvene prste.

„Od
ovog nema vajde. Idemo dalje“, predloži Horejšio Klen kada im priđoše dve
devojke u sportskoj opremi koje su kružile oko njih kao da džogiraju dok su
pričale.

„Konačno
će neko da reši ovaj zastoj. Gubimo dragoceno vreme za treniranje“, reče im
jedna od njih dok je ubrzavala tempo.

„Treniranje?“
upita ih Iso.

„Ja
sam Ana Turdfrans, a ovo je Ranka Điroditalija. Mi smo olimpijske šampionke u
vožnji tandem bicikla“, reče im druga devojka nakon čega obe staviše naočare za
sunce i počeše da rade čučnjeve

„To
je olimpijska disciplina?“ začudi se Klen.

„Vidi
se da ne pratite sport“, odgovori mu Ranka. „Mi predstavljamo najbolji stil
života, za razliku od one tamo“ i pokaza prezrivo ka manekenki obučenoj u
bikini oskudan čak i za standarde Majamija, a obojica detektiva vrlo rado
krenuše ka njoj da je ispitaju.

„Da?“
reče im ona pošto što je primetila da obojica samo stoje i pilje u nju.

„Khm“,
pročisti grlo Iso i krenu: „Dobar dan, gospođice. Da li biste mogli malo da se upristojite
pre nego što nam odgovorite na par pitanja? Ipak je ovo zvanična istraga“.

„Oh,
naravno. Gde su mi maniri?“ odgovori ona i stavi naočare za sunce.

„Tako
je već bolje“, reče Horejšio i krenu sa pitanjima. „Kako se zovete i kojim ste
poslom ovde?“

„Hm,
mislila sam da je policija u Majamiju upućenija u poznate ličnosti. Ja sam
Bonka Sponzorova, češka manekenka, jutjuberka i influenserka. Može li ovo propitivanje
da se završi malo brže? Prekinuli ste me usred snimanja za TikTok“, odgovori im
ona nadmeno.

„Broj
telefona, broj sobe i bračno stanje?“ nastavi Klen sa pitanjima.

„Zašto
je to bitno za istragu?“ upita ga ona.

„Vrlo
je bitno zbog.. hm.. ovaj“, pokuša Iso da podrži kolegu kada ih iz neprijatne
situacije izbave glasan povik nezadovoljstva koji je dopirao s druge strane
lobija.

„Ovo
je nedopustivo!“ vikala je elegantno obučena žena dok je stavljala naočare za
sunce i ljutito marširala. „Možete slobodno da skinete sve zvezdice sa ulaza u
hotel. Usluga vam je nikakva. Kako je moguće da meni, grofici Cokalberti fon
Tračhofen, već satima nije dozvoljeno da odem u svoj apartman?“

„U
toku je istraga zbog ubistva, gospođo“, objasni joj Horejšio nakon čega mu ova
pruži svoju torbu i reče: „U redu. Onda mi odnesi ovo u apartman“.

„Ja
nisam posluga, već detektiv“, reče joj zapanjeni detektiv Klen.

„Svejedno.
Ne pravim razliku. Meni je sva sirotinja ista“, odgovori ona dok je odlazila.

„Ala
je opasna ova aristokratija“, reče mladić sa slušalicama oko vrata i zavaljen u
fotelju dok je brisao i nameštao naočare za sunce.

„A
ko ste vi?“ upitaše ga detektivi.

„MC
Edigs0“, odgovori im mladić. „Di džej u penziji“.

„U
penziji? Ne deluješ kao da imaš godina za penziju. Zapravo, jesi li uopšte
punoletan? I Čime se sad baviš ako nisi više di džej?“ postavi mu Iso Don
Džonson pitanja.

„Punoletan
sam već godinu dana i sad sam penzioner“, odgovori ovaj.

„Penzioner
od devetnaest godina?“ reče kroz smeh Klen. „Kako to?“

„Napravio
sam pesmu koja je bila veliki hit i sada ne moram da radim do kraja života“, objasni
mladić.

„Koju
pesmu?“ zapita sa iskrenom radoznalošću Iso.

„Crazy
Frog“, odgovori MC Edigs0

„Odrobijaću
ga, majke mi!“ povika detektiv Iso i krenu ka penzionisanom di džeju dok ga je
partner zadržavao i pričao mu da klinac nije vredan gubitka značke.

„Čekaj
malo, pa mi nismo nikoga pitali da li je nešto video“, reče Iso Don Džonson
kada se smirio i rešio da oprosti dečačke grehe mladom penzioneru.

„Video
sam ja nešto“ oglasi se iza njih čovek u šarenoj havajskoj košulji kojem nije
bilo jasno zašto odjednom svi ćute i gledaju u njega sa čuđenjem. Ubrzo mu
detektivi srkenuše pažnju ka košulji.

„A,
to. Znate, kad sam osvojio nagradno putovanje, ja sam bio ubeđen da idem na Havaje,
pa mi je garderoba skoro sva ovakva. Usput, ja sam Baho Pronevera, računovođa iz
Njujorka“, reče on sa osmehom, ali ga ostali i dalje gledaše bez reči. Ubrzo mu
detektivi srkenuše pažnju ka očima.

„A,
to. Izvinite“, reče on sa osmehom i stavi naočare za sunce.

„I
šta ste videli“ upita ga odmah Horejšio Klen.

„Nekog
visokog i strašno čupavog kako odlazi sa mesta zločina. A ruke
su mu izgledale kao one kandže od Fredija Krugera“, objasni Baho i poče da imitira
rukom sečiva filmskog lika.

„Hm.
Raskomadana žrtva, ogromni dlakavi osumnjičeni, velike kandže“, nabrajao je detektiv
Iso šta znaju zasad.

Horejšio
Klen skinu naočare za sunce na trenutak i reče: „Izgleda da imamo posla sa...“ i
odmah vrati naočare nazad „...vukodlacima“.

JEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEA!

Ažurirao Hogar Strašni - 23.Rujan/Sep.2020 u 22:42

Odgovori	Stranica 12 3 20 >