Bio je to još jedan suncem obasjan dan na Majami Biču. Talasi su zapljuskivali obalu dok se gomila turista i lokalaca mešala na pesku jedne od najpopularnijih plaža u tom delu sveta. Sve je bilo kao i uobičajeno sem jednog delića plaže koji je bio ograđen policijskom trakom i na kom su bila dvojica detektiva u drečavim sakoima zasukanih rukava.

„Šta imamo ovde?“ upita detektive policajac koji je odgovorio na njihov poziv za pojačanje.

„Raskomadanu neidentifikovanu žrtvu na privatnoj plaži novog hotela“, odgovori mu detektiv Iso Don Džonson. „Srećom, gostiju je bilo baš malo, pa smo ih sve zatvorili u hotel“.

„Sad kad je slučaj zvaničan, trebalo bi da ih ispitamo“, reče detektiv Horejšio Klen nakon čega obojica staviše naočare za sunce iako su krenuli unutra.

Ispostavilo se da to i nije bila tako loša ideja, jer je većinski deo zidova hotela činilo staklo, tako da je sunce unutra sijalo skoro kao napolju. Na recepciji ih dočeka Danilo Naisusmenez, upravnik hotela i imigrant sa Kube kome je povrh konstantnog straha od Kastrovih špijuna samo falilo još i da razmišlja o ubistvu na radnom mestu.

„Policija Majamija“, reče Iso pokazujući mu značku.

„Možete li nam reći šta se zbivalo tokom noći u hotelu i na plaži?“ upita ga Klen.

„Sve je delovalo kao sasvim obična noć“, poče priču Danilo i stavi naočare za sunce dok se izvirivao i zagledao oko sebe da se uveri da ih ne prisluškuje niko iz kubanskog režima. „Nakon prijema gostiju koji su dobili tu čast da odsednu u hotelu veče pre zvaničnog otvaranja, napravili smo žurku na hotelskoj plaži. Svi su se lepo provodili dok pred samo svitanje nismo pronašli raskomadano telo“.

Najednom njihov razgovor prekinu mladić u zelenoj odeći blago pogubljenog pogleda.

„Izvinite... Mogu li ja da idem, pošto ja nisam gost hotela?“ upita detektive Eden Stoner.

„Otkud onda vi ovde?“ upita ga Iso Don Džonson.

„Ja sam sinoć tako duva...“ pođe da priča Eden, ali zastade kada se setio da priča sa policajcima i stavi naočare za sunce pre nego što krenu da se isrpavlja. „Ovaj, duv... duvanio sam! Da, duvanio. I, ovaj.... Duvanio sam ja tako neku travu... Travu duvana! Sušenu“.

„Mislite list duvana?“ prekinu ga Klen.

„E, to! Može to. I tako sam ja duvajući... ovaj, duvajući dim od cigare zalutao na ovaj deo plaže gde sam malo seo da se odmorim, a posle nekog vremena sam čuo da svi vrište jer su našli neki leš tamo“, reče on nakon čega se zagleda u šaku kojom je pokazivao u pravcu plaže, a onda poče da proučava sopstvene prste.

„Od ovog nema vajde. Idemo dalje“, predloži Horejšio Klen kada im priđoše dve devojke u sportskoj opremi koje su kružile oko njih kao da džogiraju dok su pričale.

„Konačno će neko da reši ovaj zastoj. Gubimo dragoceno vreme za treniranje“, reče im jedna od njih dok je ubrzavala tempo.

„Treniranje?“ upita ih Iso.

„Ja sam Ana Turdfrans, a ovo je Ranka Điroditalija. Mi smo olimpijske šampionke u vožnji tandem bicikla“, reče im druga devojka nakon čega obe staviše naočare za sunce i počeše da rade čučnjeve

„To je olimpijska disciplina?“ začudi se Klen.

„Vidi se da ne pratite sport“, odgovori mu Ranka. „Mi predstavljamo najbolji stil života, za razliku od one tamo“ i pokaza prezrivo ka manekenki obučenoj u bikini oskudan čak i za standarde Majamija, a obojica detektiva vrlo rado krenuše ka njoj da je ispitaju.

„Da?“ reče im ona pošto što je primetila da obojica samo stoje i pilje u nju.

„Khm“, pročisti grlo Iso i krenu: „Dobar dan, gospođice. Da li biste mogli malo da se upristojite pre nego što nam odgovorite na par pitanja? Ipak je ovo zvanična istraga“.

„Oh, naravno. Gde su mi maniri?“ odgovori ona i stavi naočare za sunce.

„Tako je već bolje“, reče Horejšio i krenu sa pitanjima. „Kako se zovete i kojim ste poslom ovde?“

„Hm, mislila sam da je policija u Majamiju upućenija u poznate ličnosti. Ja sam Bonka Sponzorova, češka manekenka, jutjuberka i influenserka. Može li ovo propitivanje da se završi malo brže? Prekinuli ste me usred snimanja za TikTok“, odgovori im ona nadmeno.

„Broj telefona, broj sobe i bračno stanje?“ nastavi Klen sa pitanjima.

„Zašto je to bitno za istragu?“ upita ga ona.

„Vrlo je bitno zbog.. hm.. ovaj“, pokuša Iso da podrži kolegu kada ih iz neprijatne situacije izbave glasan povik nezadovoljstva koji je dopirao s druge strane lobija.

„Ovo je nedopustivo!“ vikala je elegantno obučena žena dok je stavljala naočare za sunce i ljutito marširala. „Možete slobodno da skinete sve zvezdice sa ulaza u hotel. Usluga vam je nikakva. Kako je moguće da meni, grofici Cokalberti fon Tračhofen, već satima nije dozvoljeno da odem u svoj apartman?“

„U toku je istraga zbog ubistva, gospođo“, objasni joj Horejšio nakon čega mu ova pruži svoju torbu i reče: „U redu. Onda mi odnesi ovo u apartman“.

„Ja nisam posluga, već detektiv“, reče joj zapanjeni detektiv Klen.

„Svejedno. Ne pravim razliku. Meni je sva sirotinja ista“, odgovori ona dok je odlazila.

„Ala je opasna ova aristokratija“, reče mladić sa slušalicama oko vrata i zavaljen u fotelju dok je brisao i nameštao naočare za sunce.

„A ko ste vi?“ upitaše ga detektivi.

„MC Edigs0“, odgovori im mladić. „Di džej u penziji“.

„U penziji? Ne deluješ kao da imaš godina za penziju. Zapravo, jesi li uopšte punoletan? I Čime se sad baviš ako nisi više di džej?“ postavi mu Iso Don Džonson pitanja.

„Punoletan sam već godinu dana i sad sam penzioner“, odgovori ovaj.

„Penzioner od devetnaest godina?“ reče kroz smeh Klen. „Kako to?“

„Napravio sam pesmu koja je bila veliki hit i sada ne moram da radim do kraja života“, objasni mladić.

„Koju pesmu?“ zapita sa iskrenom radoznalošću Iso.

„Crazy Frog“, odgovori MC Edigs0

„Odrobijaću ga, majke mi!“ povika detektiv Iso i krenu ka penzionisanom di džeju dok ga je partner zadržavao i pričao mu da klinac nije vredan gubitka značke.

„Čekaj malo, pa mi nismo nikoga pitali da li je nešto video“, reče Iso Don Džonson kada se smirio i rešio da oprosti dečačke grehe mladom penzioneru.

„Video sam ja nešto“ oglasi se iza njih čovek u šarenoj havajskoj košulji kojem nije bilo jasno zašto odjednom svi ćute i gledaju u njega sa čuđenjem. Ubrzo mu detektivi srkenuše pažnju ka košulji.

„A, to. Znate, kad sam osvojio nagradno putovanje, ja sam bio ubeđen da idem na Havaje, pa mi je garderoba skoro sva ovakva. Usput, ja sam Baho Pronevera, računovođa iz Njujorka“, reče on sa osmehom, ali ga ostali i dalje gledaše bez reči. Ubrzo mu detektivi srkenuše pažnju ka očima.

„A, to. Izvinite“, reče on sa osmehom i stavi naočare za sunce.

„I šta ste videli“ upita ga odmah Horejšio Klen.

„Nekog visokog i strašno čupavog kako odlazi sa mesta zločina. A ruke su mu izgledale kao one kandže od Fredija Krugera“, objasni Baho i poče da imitira rukom sečiva filmskog lika.

„Hm. Raskomadana žrtva, ogromni dlakavi osumnjičeni, velike kandže“, nabrajao je detektiv Iso šta znaju zasad.

Horejšio Klen skinu naočare za sunce na trenutak i reče: „Izgleda da imamo posla sa...“ i odmah vrati naočare nazad „...vukodlacima“.

https://www.youtube.com/watch?v=6YMPAH67f4o" rel="nofollow - JEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEA!