Joker (2019)

Kraj filma i u bioskopu muk i tišina. Dopreo je do publike, očiledno, mada je veći broj ljudi zalutao jer nisu se upoznali sa materijom. Joakim perfektan! Film nije za široke narodne mase. Najsmešnije mi je bilo videti mnogo parova, a ovaj film je veoma, veoma nasilan! Za sada ocena je visoka i odoleva, što realno ovori u kakvom svetu živimo.

Odličan 9/10

10/10  Hoakin Finiks je maestralan. 

Ažurirao Atrahasis - 10.Listopad/Oct.2019 u 02:46

Odlican film nema sta.

Danilo-Naissus piše:   Po onome do sada viđenom - apsolutno - preporuka filma.    A sada pravac u krevet... Nastavak sutra.

Danilo-Naissus piše: Da li neko možda zna tačnu dijagnozu ovog poremećeja nekontrolisanog smeha?

Pseudobulbar Affect, or PBA.      

Sjajan film od prvog do zadnjeg minuta. Film godine. Ocena: 10,0    Preporuka.

Sigurno ne bih aplaudirao Jokeru na kraju filma jer to ne opravdavam njegove postupke, ali cenim:

- da je svaki čovek po prirodi dobar ali ga detinjstvo/porodica/društvo mogu učiniti zlim ili bar svojim nečinjenjem pogoršati njegovo mentalno zdravlje.
- da smo videli Jokera od krvi i mesa, put kako je postao Joker, razlozi i uzroci, videli da nije sve tako jednodimenzionalno i steretipno stripski crno-belo.
- u odnosu na glasine uopšte nije pretirano sa nasiljem čak naprotiv, moglo je biti mnogo više nasilja,
- da je ovaj film zastrašujući ali i upozoravajući u isto vreme. Ako se nastavi sa pretvaranjem ljudi u robove, ako društvo postane neosetljivo i ako je sistem korumpiran i truo ovo možemo videti i u realnosti u visoko razvijenim državama kolevkama demo*kratije. Tanka je nit do anarhije, a sama država može svojim postupcima da dovede do anarhije ako prestane da funkcioniše. I ako se obesmišljavaju temelji društva na kome država postoji. Ako je elita lažna, obrazovanje i diplome potpuno nebitne i besmislene, finansijsko preživljavanje svedeno na minimum, odvažnost da se samostalno osnuje i podiže porodica, ekonomska neizvesnost, rijaliti programi i serije sapunice,... i neizvesna budućnost,... ako se raspiruje strah od bankrota države, gubitka posla, propasti, rata, ako imamo plaćenike i izdajnike, svakodnevno manipulisanje istinom u medijima u tim demokratski visoko razvijenim državama, perjanicama sveta,... jedan dan je SAD na korak do nuklearnog rata sa Severnom Korejom, sutra su najbolji drugari (npr)... šta reći...

Ako država ispoštuje svakog svog građanina i ako ima svest da bez građana država ne postoji - onda ima nade u ozdravljenje društva. Inače preostaje ili bunt ili migracija u neko bolje i uređenije društvo, gde god ono bilo.

Smeh Džokera je simbol usamljenog, nesrećnog, odbačenog, obespravljenog, poniženog i uvređenog čoveka lošeg mentalnog zdravlja. A onda prelazi crvenu liniju posle čega nema šta više da izgubi jer je izgubio sve. Ludilo je možda samo izgovor / opravdanje ili nelečeno zdravstveno stanje. Kada se pređe normativna granica - društvena pravila više ne važe.

Zato je ovaj Džoker tako poseban u odnosu na ranije Džokere.   

Ažurirao Danilo-Naissus - 12.Listopad/Oct.2019 u 01:11

Izvrstan, naročito po pitanju svoje glavne tematike koja je suptilno isprepletana sa socijalno-klasnim elementom priče, i ispovezanosti sa ostalim stripovskim elementima, koji su u debeloj pozadini, gde i treba da budu.

Analiza i studija o problemima mentalnog zdravlja pojedinaca koje društvo želi samo da sedatira i gurne negde van očiju su sjajno odrađeni, kako kroz nekoliko odlično napisanih dijaloga i opservacija u Arturovoj "knjizi viceva", tako i kroz fantastačni performans Hoakima Finiksa, koji može da iznenadi samo nekog ko nije nikad pogledao film sa njime.

Po pitanju performansa su, zato, apsolutni hajlat scene u kojima Artur dobija nekontrolisane napade smeha, koje izgledaju kao kada se osoba jako nakašlje i ne može da stane do trenutka kad to počinje da izaziva i fizički bol, i u kontestku scena kada se to dešava, sve je efektno mučno i zadivljujuće sa druge strane šta Hoakin sve u stanju da izvede. Njegova transformacija na kraju u Džokera koji pravi svoje prve, nesigurne ali i odlučne korake je potpuna, i na ekranu se više ne vidi ni trunka lika sa početka filma.

Zaista fascinantan film i maestralna rola Hoakina Feniksa. Sjajan sociološki prikaz psiho-patologije sadašnjosti i nažalost budućnosti. Skoro u potpunosti se slažem sa osvrtom alex-dina i komšije Danila, osim što smatram da je De Niro i ovde vrhunski uradio svoju epizodu.

Hoakim ih je zasenio sve redom, pa i legendarnog De Nira.    

Jedan kritičar je već napisao...

"“Joker” je u isto vreme tragedija i komedija, crna komedija i psihološki horor, društvena analiza i anarhistička kritika... "Joker" cinično pita gledaoce da li društvo pravi monstrume ili se monstrumi rađaju u društvu?"

Cenim da je ovo mnogo više ljudska drama i tragedija, razvojni put jednog mladog, zlostavljenog, društveno neprihvaćenog i neshvaćenog čoveka, bez ljubavi i razumevanja, prepuštenog samom sebi i svojim najmračnijim delovima ličnosti. Gde nema svetlosti tu vlada tama. Tako je i sa ljudskom dušom. A potrebno je vrlo malo svetlosti da bi se u čoveku probudilo "dobro". Zapadni sistem vrednosti prednjači u alijenaciji/otuđenju ljudi. Čovek današnjice je obespravljen, u stalnom strahu za sopstvenom egzistencijom.

Jokerov smeh je na neki način i poziv/molba u pomoć upućen ljudima oko sebe i društvu u celini. Ali na žalost na taj njegov poziv niko ne odgovara. Joker možda nije žrtva sistema ali je posledica nefunkcionisanja sistema.

"Joker je ozbiljno, dramaturški i karakterno moderno remek-delo savremene kinematografije."
Jedan veliki iskorak u serijalu filmova o strip junacima. Nešto sasvim novo.