Verujem da imamo veliku sreću što je pisac ovog dela poznat kao detaljista, tako da neće biti potreban preveliki "umetnički upliv" scenarista i njihovih pomoćnika.Na drugu stranu mi se čini da je na prvi pogled i utisak odabir glumaca dobar, ali videćemo. Sve u svemu, ako budu malo više pažnje i novca usmerili ka scenografiji verujem da će ovo da bude bolje od ostalih pokušaja.

Stole Haringa piše:     Njegovi Koreni sa ove vremenske distance ne nude ništa novo osim nostalgije i dobre glumačke ekipe koja je toliko dobra da sam neke scene vraćao i gledao iznova i iznova. Lauševiću svaka čast na onom što je pokazao u sceni za božićnom trpezom. Mogu samo da žalim za time koliko smo izgubili njegovim odsustvom. Isti slučaj važi i za Jezdića koji je najmanje radio na filmu od svih svojih klasića.   Radnja je smeštena u onaj vremenski okvir u kom novonastali buržuji i kapitalisti počinju preko političkih stranaka da utiču na razvoj države i društva. Spoj starog i novog je visljiv kao što je vidljiv sudar ta dva sveta koji navodi na razmišljanje. Možda sruši i neku predrasudu kako je Srbija vazda bila zaostala i kako su školarci koji su videli sveta bili u pravu sa svojim novotarijama. Na primer, Svetozar Marković se vorio za radnička prava u vreme kad Srbija nije imala ne radničku klasu nego više od nekoliko stotina radnika.   Mogu da zamislim nekog koji je iz blata i opanaka došao u Pariz ili Beč i video ne automobil nego običnu negližiranu prostitutku na ulici. Šalu na stranu, da se nadovežem na životarenje glumaca. Nebojša Kundačina je pre nekoliko godina napisao otvoreno pismo i u njemu je napisao da se seli u Kanadu. Vidim da je odustao od svoje namere jer u seriji igra Baju Pašića koji je otac srpske moderne politike. Koliko nas je usrećio da se primetiti. O tom kad se pojavi u seriji.   Nastavljam dalje.

         Laušević je kao i uvek odličan.

         Druže moj, valjalo bi, ma ne, bilo bi bajno da je npr. moja predrasuda o tavorenju. Šalu na stranu, otvoren je preširok front, prelazak iz feudalizma u opet neodređenu mešavinu kapitalizma sa zajedničkim problemima oba sistema. Uz sve to stalna pretnja od mogućih ratnih sukoba sa svima.

          Ne znam zašto boli istorija školovanja ovog naroda. Pa, samu ideju početaka školovanja su donosili mladi, perspektivni školarci evropskih škola, jer jednostavno, naše nisu postojale. 

        "Koreni" nisu pitak istoriografski romančić sa romantičnom pričicom već ozbiljan istoriografski osvrt na muke naroda koji je u to vreme zaboravio na "prosvetitelje", jer novih nije ni bilo. Pisac nije sakrio ni mane, a ni vrline tog naroda, zato to delo volim. Daleko do toga da me je sramota zbog nekih delova, već me ljuti to što iste boljke bolujemo i danas. 

         Jedino čega se plašim je lagani upliv "nečijeg" mišljenja i prilagođavanje scenarija istom. Previše puta sam to video da pa je onda valjda razumljiv i moj strah.

         Svetozar, kao i dimitrije su koloteralna šteta ovog naroda. Voleo bih da nisu, ali činjenice   govore da su nam i danas danju omiljene poštapalice: "Od njih treba da uzmu, oni imaju." i "srbina jedino možeš da naučiš ako ga udariš po džepu." Zato smo srećniji kada vidimo da nekom uzimaju nego da mi steknemo i imamo zakone koji počinju da se sučeljavaju sa pojmom čovečnosti.

          Za sad sam zadovoljan glumcima i nastavljam dalje. 

          EDIT: Zaboravih na ono o glumcima i odlasku. Što se toga tiče, tu sam tvrd ko kamen. Zaboravljaš osnovno, ako budu odlazili oni koji pune budžet naravno da će oni koji žive od budžeta biti u lošijoj situaciji. Što više udaraš poreze po proizvodnji, proizvodnja je lošija, cene više, nema izvoza i onda nema ni budžeta. Problem i onda i sada su isti alavi tipovi koji zarad ćara upropašćavaju ono što su drugi mukotrpno stvarali. Prvo sam mislio da su neznalice, a onda sam pre nekih 25 god. shvatio da su ubice naroda. Žalosno je ona situacija kada bilo koji budžetaš pomisli da je van ili iznad, onda i on postaje budala. Nema veze da li se radilo o glumcu ili doktoru. Ako nema novca za budžet nema ni budžetaša. To je prava istina. 

          Danilo, druže moj, samo pokušavam da ne sudim, več iznosim činjenice koja mislim da su validne, a opet , rado ću da prihvatim i suprotne, ako su tačne. Previše sam lošeg video da bih bio optimista, a ne vidim ništa novo, eventualno bolje.

          Ovo u vezi odlaska sam napisao iz drugih pobuda. Siguran sam da je isto štete, ako ne i više načinio odlazak pet mladića koje poznajem. Radni, dobri momci koji su zbog nemaštine otišli trbuhom za kruhom. Radiće na brodovima ili nekim radnim mestima koja nisu ravna njihovom obrazovanju. Plaćaće poreze i takse nekoj drugoj zemlji, jer u svojoj nisu mogli da zarade da pristojno žive. Bužet tih država će biti puniji i imaće bolje uslove za sve. Kod nas će "elita" biti zaštićena od odgovornosti, mostovi će koštati 20 puta više nego u tim "odvratnim" zemljama, potporni zidovi neće padati po tri puta i neće biti štete od nekih 10-15 miliona evra i biće više novca u budžetu.

           Ovo je prava istina o novcu. Ja samostalno radim 25 god. i sve mi je gore. Nisam napredova ni pedlja, ali sam namirio sve dugove državi. Na svakom rešenju poslednja dva pasusa su pretnje da će mi uzeti imovinu ako im ne platim dažbine koje sami određuju. Po mom skromnom ubeđenju isto rade i reketaši. Samo, meni niko nije pomogao kad mi je bilo teško, sve sam sam finansirao. Prete da neće biti penzije a plaćam 100e svakog meseca samo za penziju.

            Dobrica Ćosić je počeo da luta kad više nije ni sam znao gde udara. Mislim na one političke godine. Ne mogu da mu zamerim, jer sam i ja lutao sve ove godine. Što se tiče knjige divim mu se zbog iskrenosti i volje i mladalačkog poleta da prikaže istinu i da se suoči sa njom.  

„Корени“, како политика утиче и разара породицу

Оно што одликује велику литературу јесте што је актуелна у сваком времену. Бићемо сведоци како политика утиче и разара породицу, рекла је Слобода Мићаловић у Дневнику, поводом почетка емитовања „Корена“ на РТС-у, додајући да је био велики изазов снимити овакву серију.

Какви су били односи у породици, политички сукоби, друштвени положај жена у Србији крајем прошлог века, гледаоци РТС-а ће моћи да виде у екранизацији романа Корени Добрице Ћосића, која ће бити приказивана сваке недеље од 20 часова на Првом програму.

Какав је изазов играти јуњакињу која симболизује жену у Србији последњих деценија 19. века?

Мислим да је изазов снимити нешто овако. Пресрећна сам што је РТС поново показао да има слуха за своје гледаоце и да негује своју публику. Сматрам да нам је литература коју смо успели да обрадимо јако потребна, да бисмо се запитали и вратили коренима.

Колико ова прича кореспондира са данашњим временом? „Корени“ обједињују више мотива - положај жене у друштву, породицу, политичке сукобе.

Бићемо сведоци како политика утиче и разара породицу. Пратићемо две приче, а мој лик припада једној од њих – кући Катића. Симка, коју тумачим, за мене је заиста била велики изазов. Она је присиљена да што пре роди. Насупрот нечему што треба природно да се деси, Симка мора то да уради што пре не би ли спасила ту кућу, саму себе и лозу Катића.

Симка се одлучује на један врло радикалан потез, који сматрам врло мудрим и храбрим и ту тајну коју је као херој однела у гроб.

Колико је одличан текст инспирисао глумачку екипу да дочара ту епоху и српско село из 19. века?

Овако добар текст захтева да има и добру глумачку екипу, која ће то успети да изнесе. Свако је урадио фантастичан посао, пре свега редитељ Иван Живковић који нас је водио.

Занимљиво је да се прича свих нас тицала, јер је свако од нас у породици или ближој околини чуо приче какве ће гледаоци видети у Коренима. Оно што одликује велику литературу јесте што је актуелна у сваком времену.

Да ли екранизација „Корена“ значи да гледаоци могу да постану нови читаоци Ћосићевог дела, због којег је он био први лауреат „Нинове“ награде?

Волела бих да ова серија буде почетак тога да се вратимо књигама Добрице Ћосића. Једна ствар је када читате књигу, а друга када се тај роман прилагоди серији.

         @ Danilo

        Druže moj, Ćosić je pokušao da ogoli sve, pa i "žensku" priču. Valjda meni nije zanimljiva, jer se u njoj ne prepoznajem. Bizmarkova doktrina (bizmark je samo javno prihvatio, ali postoji od početka čovečanstva) je manje više bila odlika svih netolerantnih režima i bila najednostavnija i najdelotvornija. Sila je oblikovala svet, ne pamet. Tako je bilo i sa fizički slabijim polom. Problem je što se i danas danju nalaze svakojaki nedorečeni zakoni kojima se ništa ne pospešuje. Da je u prvom zakonu stavljeno da je bračni drug jednak po pravima i obavezama nekom strancu na ulici ne bi bilo gluposti, već bi svi bili ravni pred zakonom. 

            @ Stole

          Namerno sam stavio "učenjaci", a ne učeni ljudi. Mislio sam na ozbiljan naučni rad i tehnološki napredak. Da sam siguran da neće bolje da bude, seti se jedne zanimljive stvari koja se desila nakon zadnje revolucije. Koja je institucija bila među prvim zatvorena, usled i pritiska spolja, ali i uz pomoć domaćih mentola? Drug moj, zatvoren je institut u vinče, jerbo će usled nemarnosti i neukosti doći do nuklearne havarije. Kakva ogromna glupost na koju smo pali. Eto, pokušah da pojasnim da nisam tehnokrata, daleko od toga. Po meni elitu čine dokazani majstori nauke i zanata, a ne oni koji su samo završili neku školu.

           Bojim se da su i takvi natpisi u štampi i internetu zlonamerni. kakva politika? Ako budu uspeli da svedu ceo roman na politiku onda će svašta da se dešava. Ovo je puno jače delo i vezano je uz damar ovog naroda.