Verujem da imamo veliku sreću što je pisac ovog dela poznat kao detaljista, tako da neće biti potreban preveliki "umetnički upliv" scenarista i njihovih pomoćnika.Na drugu stranu mi se čini da je na prvi pogled i utisak odabir glumaca dobar, ali videćemo. Sve u svemu, ako budu malo više pažnje i novca usmerili ka scenografiji verujem da će ovo da bude bolje od ostalih pokušaja.

Danilo-Naissus piše: Lik Vukašina mi je bled i neubedljiv. Aćim, Đorđe ok. Simka ok. Jezdić je ubedljiv i grlat u glumi. Pitam se da li je ikada kmet ovako ravnopravno razgovarao sa svojim gospodarom. Nenada uvek doživljavam kao urbanog lika, trgovca, gazdu, a ne slugu. U ono vreme prvog čitanja Koreni su mi bili super, ali danas provejava tu komunistička propaganda. "Šta će nam stranke. Narod hoće hleba." Pa kralo se, krade se i krašće se u svakom sistemu. Takva je ljudska priroda. Iz današnjeg ugla - kako shvatititi evropejca Vukašina. On je promenio lako odeću da bi se uklopio u novu (zapadnu) sredinu. Imao je strogog oca pa otuda i tolike razlike među njima. Tema je vrlo teška, slojevita, složena. Sukob konzervativne i jevropejske Srbije. Roman nije bio zabranjen u ono vreme tako da je bio politički podoban. Srbija, odricanje od sina, nesloga, nevera,... Inače mešanje politike i ljubavi obično ne ispadne baš najbolje. Što reče Iga Biva - "dobro je počelo" a i epizode su u udarnom terminu i ne traju 20 minuta.     * selekcija glumaca... moglo je i bolje, mada je lako biti selektor iz fotelje.

         Ono što je pisac hteo da prikaže prikazao je tačno i bez uvijanja. Zato su se uvek i lomila koplja oko ozbiljnije filmske obrade ovog dela. Delo je ozbiljno realistično i van vremensko. Sve što se čini da je naglašeno samo je TAČNO i nedvosmisleno. 

                   Ćosić je prikazao pravo blato srbije na pragu 20 veka. Sve što vidite u seriji kao naprednjačko i evropejsko dodatak je scenariste. Od srca preporučujem čitanje ove knjige. Dobrica nije ništa ulepšavao. U pitanju je vreme kada su učenjaci bili van zemlje, a sve se svodilo na "moj i tvoj". Ništa od tehnološkog napretka nije postojalo, ili je stizalo dosta kasnije uz puno veću cenu(liferantsku). Samo, dok ovo pišem nisam siguran da pišem u prošlom vremenu. "Koreni" su bezvremenski, bar što se nas tiče i zato je je Dobrica velik.

         Druže moj, ne greši zbog vukašina. Pored otaca naših nije lako bilo "podići glavu", a kamoli glas. Stajali smo mirno i na kraj 20 veka  i bivali izopšteni i za mnogo manje stvari. Videćemo kako će izneti uloge, ali što se tiče pobune protiv "glave" porodice, nemoj da se lažemo, to nije postojalo u to vreme. 

Stole Haringa piše:     Njegovi Koreni sa ove vremenske distance ne nude ništa novo osim nostalgije i dobre glumačke ekipe koja je toliko dobra da sam neke scene vraćao i gledao iznova i iznova. Lauševiću svaka čast na onom što je pokazao u sceni za božićnom trpezom. Mogu samo da žalim za time koliko smo izgubili njegovim odsustvom. Isti slučaj važi i za Jezdića koji je najmanje radio na filmu od svih svojih klasića.   Radnja je smeštena u onaj vremenski okvir u kom novonastali buržuji i kapitalisti počinju preko političkih stranaka da utiču na razvoj države i društva. Spoj starog i novog je visljiv kao što je vidljiv sudar ta dva sveta koji navodi na razmišljanje. Možda sruši i neku predrasudu kako je Srbija vazda bila zaostala i kako su školarci koji su videli sveta bili u pravu sa svojim novotarijama. Na primer, Svetozar Marković se vorio za radnička prava u vreme kad Srbija nije imala ne radničku klasu nego više od nekoliko stotina radnika.   Mogu da zamislim nekog koji je iz blata i opanaka došao u Pariz ili Beč i video ne automobil nego običnu negližiranu prostitutku na ulici. Šalu na stranu, da se nadovežem na životarenje glumaca. Nebojša Kundačina je pre nekoliko godina napisao otvoreno pismo i u njemu je napisao da se seli u Kanadu. Vidim da je odustao od svoje namere jer u seriji igra Baju Pašića koji je otac srpske moderne politike. Koliko nas je usrećio da se primetiti. O tom kad se pojavi u seriji.   Nastavljam dalje.

         Laušević je kao i uvek odličan.

         Druže moj, valjalo bi, ma ne, bilo bi bajno da je npr. moja predrasuda o tavorenju. Šalu na stranu, otvoren je preširok front, prelazak iz feudalizma u opet neodređenu mešavinu kapitalizma sa zajedničkim problemima oba sistema. Uz sve to stalna pretnja od mogućih ratnih sukoba sa svima.

          Ne znam zašto boli istorija školovanja ovog naroda. Pa, samu ideju početaka školovanja su donosili mladi, perspektivni školarci evropskih škola, jer jednostavno, naše nisu postojale. 

        "Koreni" nisu pitak istoriografski romančić sa romantičnom pričicom već ozbiljan istoriografski osvrt na muke naroda koji je u to vreme zaboravio na "prosvetitelje", jer novih nije ni bilo. Pisac nije sakrio ni mane, a ni vrline tog naroda, zato to delo volim. Daleko do toga da me je sramota zbog nekih delova, već me ljuti to što iste boljke bolujemo i danas. 

         Jedino čega se plašim je lagani upliv "nečijeg" mišljenja i prilagođavanje scenarija istom. Previše puta sam to video da pa je onda valjda razumljiv i moj strah.

         Svetozar, kao i dimitrije su koloteralna šteta ovog naroda. Voleo bih da nisu, ali činjenice   govore da su nam i danas danju omiljene poštapalice: "Od njih treba da uzmu, oni imaju." i "srbina jedino možeš da naučiš ako ga udariš po džepu." Zato smo srećniji kada vidimo da nekom uzimaju nego da mi steknemo i imamo zakone koji počinju da se sučeljavaju sa pojmom čovečnosti.

          Za sad sam zadovoljan glumcima i nastavljam dalje. 

          EDIT: Zaboravih na ono o glumcima i odlasku. Što se toga tiče, tu sam tvrd ko kamen. Zaboravljaš osnovno, ako budu odlazili oni koji pune budžet naravno da će oni koji žive od budžeta biti u lošijoj situaciji. Što više udaraš poreze po proizvodnji, proizvodnja je lošija, cene više, nema izvoza i onda nema ni budžeta. Problem i onda i sada su isti alavi tipovi koji zarad ćara upropašćavaju ono što su drugi mukotrpno stvarali. Prvo sam mislio da su neznalice, a onda sam pre nekih 25 god. shvatio da su ubice naroda. Žalosno je ona situacija kada bilo koji budžetaš pomisli da je van ili iznad, onda i on postaje budala. Nema veze da li se radilo o glumcu ili doktoru. Ako nema novca za budžet nema ni budžetaša. To je prava istina. 

          Danilo, druže moj, samo pokušavam da ne sudim, več iznosim činjenice koja mislim da su validne, a opet , rado ću da prihvatim i suprotne, ako su tačne. Previše sam lošeg video da bih bio optimista, a ne vidim ništa novo, eventualno bolje.

          Ovo u vezi odlaska sam napisao iz drugih pobuda. Siguran sam da je isto štete, ako ne i više načinio odlazak pet mladića koje poznajem. Radni, dobri momci koji su zbog nemaštine otišli trbuhom za kruhom. Radiće na brodovima ili nekim radnim mestima koja nisu ravna njihovom obrazovanju. Plaćaće poreze i takse nekoj drugoj zemlji, jer u svojoj nisu mogli da zarade da pristojno žive. Bužet tih država će biti puniji i imaće bolje uslove za sve. Kod nas će "elita" biti zaštićena od odgovornosti, mostovi će koštati 20 puta više nego u tim "odvratnim" zemljama, potporni zidovi neće padati po tri puta i neće biti štete od nekih 10-15 miliona evra i biće više novca u budžetu.

           Ovo je prava istina o novcu. Ja samostalno radim 25 god. i sve mi je gore. Nisam napredova ni pedlja, ali sam namirio sve dugove državi. Na svakom rešenju poslednja dva pasusa su pretnje da će mi uzeti imovinu ako im ne platim dažbine koje sami određuju. Po mom skromnom ubeđenju isto rade i reketaši. Samo, meni niko nije pomogao kad mi je bilo teško, sve sam sam finansirao. Prete da neće biti penzije a plaćam 100e svakog meseca samo za penziju.

            Dobrica Ćosić je počeo da luta kad više nije ni sam znao gde udara. Mislim na one političke godine. Ne mogu da mu zamerim, jer sam i ja lutao sve ove godine. Što se tiče knjige divim mu se zbog iskrenosti i volje i mladalačkog poleta da prikaže istinu i da se suoči sa njom.  

„Корени“, како политика утиче и разара породицу

Оно што одликује велику литературу јесте што је актуелна у сваком времену. Бићемо сведоци како политика утиче и разара породицу, рекла је Слобода Мићаловић у Дневнику, поводом почетка емитовања „Корена“ на РТС-у, додајући да је био велики изазов снимити овакву серију.

Какви су били односи у породици, политички сукоби, друштвени положај жена у Србији крајем прошлог века, гледаоци РТС-а ће моћи да виде у  http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/401/film-i-tv/3295906/ekranizacija-korena-od-veceras-na-rts-u.html" rel="nofollow - екранизацији романа Корени Добрице Ћосића , која ће бити приказивана сваке недеље од 20 часова на Првом програму.

Какав је изазов играти јуњакињу која симболизује жену у Србији последњих деценија 19. века?

Мислим да је изазов снимити нешто овако. Пресрећна сам што је РТС поново показао да има слуха за своје гледаоце и да негује своју публику. Сматрам да нам је литература коју смо успели да обрадимо јако потребна, да бисмо се запитали и вратили коренима.

Колико ова прича кореспондира са данашњим временом? „Корени“ обједињују више мотива - положај жене у друштву, породицу, политичке сукобе.

Бићемо сведоци како политика утиче и разара породицу. Пратићемо две приче, а мој лик припада једној од њих – кући Катића. Симка, коју тумачим, за мене је заиста била велики изазов. Она је присиљена да што пре роди. Насупрот нечему што треба природно да се деси, Симка мора то да уради што пре не би ли спасила ту кућу, саму себе и лозу Катића.

Симка се одлучује на један врло радикалан потез, који сматрам врло мудрим и храбрим и ту тајну коју је као херој однела у гроб.

Колико је одличан текст инспирисао глумачку екипу да дочара ту епоху и српско село из 19. века?

Овако добар текст захтева да има и добру глумачку екипу, која ће то успети да изнесе. Свако је урадио фантастичан посао, пре свега редитељ Иван Живковић који нас је водио.

Занимљиво је да се прича свих нас тицала, јер је свако од нас у породици или ближој околини чуо приче какве ће гледаоци видети у Коренима. Оно што одликује велику литературу јесте што је актуелна у сваком времену.

Да ли екранизација „Корена“ значи да гледаоци могу да постану нови читаоци Ћосићевог дела, због којег је он био први лауреат „Нинове“ награде?

Волела бих да ова серија буде почетак тога да се вратимо књигама Добрице Ћосића. Једна ствар је када читате књигу, а друга када се тај роман прилагоди серији.

         @ Danilo

        Druže moj, Ćosić je pokušao da ogoli sve, pa i "žensku" priču. Valjda meni nije zanimljiva, jer se u njoj ne prepoznajem. Bizmarkova doktrina (bizmark je samo javno prihvatio, ali postoji od početka čovečanstva) je manje više bila odlika svih netolerantnih režima i bila najednostavnija i najdelotvornija. Sila je oblikovala svet, ne pamet. Tako je bilo i sa fizički slabijim polom. Problem je što se i danas danju nalaze svakojaki nedorečeni zakoni kojima se ništa ne pospešuje. Da je u prvom zakonu stavljeno da je bračni drug jednak po pravima i obavezama nekom strancu na ulici ne bi bilo gluposti, već bi svi bili ravni pred zakonom. 

            @ Stole

          Namerno sam stavio "učenjaci", a ne učeni ljudi. Mislio sam na ozbiljan naučni rad i tehnološki napredak. Da sam siguran da neće bolje da bude, seti se jedne zanimljive stvari koja se desila nakon zadnje revolucije. Koja je institucija bila među prvim zatvorena, usled i pritiska spolja, ali i uz pomoć domaćih mentola? Drug moj, zatvoren je institut u vinče, jerbo će usled nemarnosti i neukosti doći do nuklearne havarije. Kakva ogromna glupost na koju smo pali. Eto, pokušah da pojasnim da nisam tehnokrata, daleko od toga. Po meni elitu čine dokazani majstori nauke i zanata, a ne oni koji su samo završili neku školu.

           Bojim se da su i takvi natpisi u štampi i internetu zlonamerni. kakva politika? Ako budu uspeli da svedu ceo roman na politiku onda će svašta da se dešava. Ovo je puno jače delo i vezano je uz damar ovog naroda. 

         Danilo, druže moj, sve što si taksativno naveo jeste ono što piše u novoj istoriji.

         Kralj Milan je prvo teško prekršio ustav, a onda ga i ukinuo uvođenjem prekog suda i policijske uprave, a u isto vreme prekrajao izborne rezultate i proglašavao koga je on hteo, a ne koga je narod izabrao. Imao je svojih 40 poslanika(kao kralj, što zvuči neverovatno) i to mu je bilo malo. Čovek je bio bolesnik . Ono što je zanimljivo je to što ja ne znam ni danas danju koliko je ljudi pobijeno u toj buni. Samo se navode one presude i izvršene egzekucije, ali niko ne priča o običnim ljudima kojima je vojska prvo pucala u noge i ruke i onda "overavala" u glavu. Oficiri i vojnici su imali duple plate od oca otadžbine. Bolesno do same srži.

          Srpska napredna stranka nije poznata po pameti već po tome da je uvek bila dvorska partija i da se 3 puta sama gasila, koliko je bila popularna. Računam da je prestala zanavek da postoji kad se u"utopila" u demokratsku, kao i uostalom i narodna radikalna koja se utopila u komunističku. Bezveze je uopšte pisati o sistemima ili programima koje retko ko može uopšte da razume. liberalni konzervativizam, pa majku mu, deder da mi neko objasni ovu pojavu. Pošto su "kao" hteli da budu na papiru liberalni, a već je postojala liberalna partija u valjevu, onda su hteli da postanu konzervativni u liberalizmu. smešno.

           Ma, knjiga je fenomenalna. Daleko od toga da ima veze sa politikom. Ovo je prvo priča o jednom narodu koji prolazi kroz nešto što može teško da sasvim razume i onda smo svedoci raspada sistema. Od ličnih, porodičnih, pa sve do sveukupnog socijalnog urušavanja. Zato i navodim da te političke odrednice treba zanemariti. Nisu u pitanju političari, več domaćini, vredni ljudi koji prvo gledaju na svoju kuću, tako da sticajem okolnosti postaju (ne svojom voljom) pripadnicikojekakvih organizacija.

            Da, ne treba grešiti dušu. Cilj svakog normalnog čoveka je da ga naslednik premaši, što po pitanju inteligencije, što po pitanju udobnosti života. Cilj tadašnjih domaćina su upravo bile škole i bolja agrarna tehnologija, dok je cilj vlasti bila kontrola života svojih podanika. Čak su zahtevali da se žigoše stoka i imali su običaj da haraju po kućama istih tih domaćina. Na žalost, ovde je uvek bilo opasno uspeti u životu i radu. To ti niko nije opraštao. Tako se vidi i u knjizi. Svi žele da im deca "budu bolja", šta god to značilo.

       Zamisli ovaj scenario. U taj kraj, kao komšija tih ljudi došao Nikola Tesla, sagradio sve one zgrade, postavio uređaje i počeo sa ispitivanjima. Iznad njegove kuće svako veče elektricitet i isijavanje. Onda zamisli da nekom od tih seljaka ugine krava (od deteline) u toku jedne od večeri, ili još bolje propadne posejana pšenica. Zamisli šta bi se dogodilo.

       Ipak je u pitanju kompleksnija priča od samo političke. U pitanju je tradicija i karakter ljudi koji se susreću sa kojekakvim uticajima. Onda se najčešće vidi prosvetljenost grupe ili pojedinca.

      Da, ali problem nije u njima već u sistemu koji okreće ljude na takav način. Da je svaki ubica kažnjen istom kaznom i da je svaki lopov bio kažnjen istom kaznom ne bi bilo "nedodirljivih". Svako voli da bude iznad, a pametne vođe koriste takve ljude. Pametniji, bolji, srtučniji bi svakako trebali da predvode, ali i da budu kažnjeni za ono što su pogrešno uradili. Sami smo to napravili, samo su "pametniji" to iskoristili i doveli skoro do savršenstva. 

      Naprednjaci, dvorska svita u to vreme, poslušnici koji su bili nagrađivani od gazde za to. U ono vreme su bili nosioci kraljevih ideja, a ne nekakvih naprednih. Otimali su što se moglo oteti, u buni učestvovali i u policiji i u komisijama, odvodili na robije i streljanje. Zbog svoje patološke sklonosti da budu "nad" su izvršili puno zločina protiv naroda i to je dokazano. Sada su to neki novi, da li žuti, beli, crveni, šareni, jedno im je zajedničko. Patološka želja da budu"nad", da su oni odabrani i stvoreni da vode. To je problem koji aktivira sve ostale nevolje, pa i osvetu, koja je po meni normalan čin. E kod odabranih to je samo poštapalica da nekoga sklone ili da ga prave budalom. Naprednjaci iz tog vremena su bili "nad" srbi, tako se ponašali i tako i završili. Opet kažem, to su neljudi koji su bili organizovani, kao i danas danju.

        Puno puta sam razmišljao zašto sam uvek i posle razmatranja gomile socijalnih i psihičkih zavrzlama ostao pobornik smrtne kazne. Baš zbog toga. Ako svaki čovek zna da postoji limit preko kojeg ne sme, onda i neće ići, bar dok ima nekog iznad njega. Naravno, sem ubistva iz samoodbrane. Zašto bi neko imao pravo da oduzme drugom ljudskom biću život i onda za kaznu ostao živ? ne razumem.

         Zamisli da su zakoni u nirbergu bili primenjeni na sve vođe koje su ubijale ljude i masovne ili pojedinačne ubice. Misliš li da bi ih bilo ovoliko? Misliš li da bi se neko plašio da će sud da bude blag prema takvoj osobi i onda se svetio? ne bi. Sve bi bilo transparentnije nego sad. Bar bi bilo bolje, bilo bi manje ludaka. Bar ja tako mislim. Da lopovi imaju kazne radne robije, da li bi se kralo ovoliko? Da li bi nestajale milijarde evra naših para? Ne bi. Sada bi deci pokazivali ljude u šarenim odelima pored auto puteva i rudnika i objašnjavali im da će tako da završe ako budu krali. Isto to se događalo tada i događa se sada i biće doveka, jer mi nismo dobri.

Милосављевић: Српске поделе од „Корена“ до данас

Драматург Ђорђе Милосављевић, сценариста серије „Корени“, која се емитује недељом на РТС-у наводи да је од времена радње „Корена“ до данас, наше друштво оптерећено поделама.

Српске поделе су у непрекидној линији и трају од 1892. године, рекао је за http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/27/radio-beograd-1/3309109/sedmica.html" rel="nofollow - емисију Седмица Радио Београда сценариста серије http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/27/radio-beograd-1/3309109/sedmica.html" rel="nofollow - Корени Ђорђе Милосављевић.

„Поделе у друштву су постојале и раније, али узимам ту годину, јер је она почетна за Корене. Фасцинантно је да поделе трају до данас и да смо и данас културно подељено друштво – друштво између европеизма и традиционализма. Решење је наравно у помирењу, а оно никако да дође. Ја не видим разлог да та поларизација буде толико интензивна, а зашто је то тако, битно је због будућности наше културе“, оцењује Милосављевић.

У вези са полемиком на друштвеним мрежама, која је настала због спора да ли је Катићев непријатељ либерал или напредњак, Милосављевић каже да је то ситуација „изгубљено-изгубљено“ – како год окренеш, неко ће наћи начин да те нападне, прозове или придикује.

„Позиција је свакако била јако осетљива. У питању је била једна реч 'напредњак', која се појављује само једном и само у последњој верзији романа из 2011. године. И ми смо били пред озбиљним упитом шта радити. У свим осталим местима у роману, Тодор Тошић је либерал. На том једном месту, у реплици, он се експлицитно спомиње као напредњак. Тако га, наиме, Аћим Катић назове у реплици обрачуна са сином... и знали смо да је то осетљиво место“, наводи сценариста.

Додаје да ће увек бити прозивке, како год да се урадило.

„Како год да урадите, неко ће се наћи позван да вас прозове – да ли зато што подилазите странци која је на власти, или пак се плашите ње. Као сценариста поступио сам како ми се чинило да је најлогичније. Ставио сам реч 'напредњак' зато што се налази у последњем издању романа, али, знајући за ову дилему, редитељ је донео одлуку, по мом мишљењу сасвим оправдану, да Аћим Катић противника назове 'либерал'. И опет је дошло до полемичких тонова. А расправа не заслужује толику пажњу колику је добила“, истиче Милосављевић.

Сматра да друштвене мреже служе да се политичка тензија преусмери у другом правцу.

„Кад пратите друштвене мреже, видите да постоји цела једна булумента људи која испушта своју политичку енергију на нерационалне глупости, а тиме се ништа не постиже. Тиме се само тај балон политичког ангажмана (које свако друштво треба да има) издувава. Банална је нада да ми захваљујући друштвеним мрежама можемо да се политички ангажујемо. Не. Оне служе томе да се политичка тензија преусмери у другом правцу, на пример на јачање те поларизације о којој смо говорили. Добар савет политичарима био би да толику поларизацију смање. Кад је екстремна и кад се сви делимо на нас и њих, кад смо као два племена која се гледају преко плота, онда је то поразно за све“, наводи сценариста.

Корени су већ победили ријалитије

Сматра да су Корени победили ријалитије.

„Ако већ код човека постоји мазохистичка црта да гледа неку бесмислену штроку, шта ви можете? Не можете ништа, сем да целој публици понудите садржај за који верујете да је квалитетан и да верујете да ће се ствар преокренути. Мислим да су Корени у томе успели. Цео тај феномен ријалитија је наметнут. У целом свету, ријалити је мање-више напуштена прича, само још код нас пролази. Али мислим да су они битку већ изгубили и да ће квалитетнији садржаји, а Корени то јесу, натерати публику да окрене главу ка оном што има смисла“, оцењује Милосављевић.

Ђорђе Катић фаворит 

Наводи да је његов фаворит у серији и прави јунак Корена – Ђорђе Катић.

„Мој фаворит у серији је мој имењак. Без обзира на то што је он најмање вољен лик у Коренима, Ђорђе је прави јунак, зато што он прође кроз најтежу трансформацију. Његова прича је најтежа, она подразумева и Симкину причу, која има још трагичнији крај. Трансформација, промена која захвати Ђорђа Катића је највећа и он је за мене прави јунак Корена! Аћим, као и Вукашин Катић, омиљени му син, наравно, занимљиви су карактери за анализирање, тумачење и размишљање о њима, али Ђорђе је тај мученик. Ђорђева је драма најзанимљивија и задатак ми је био да од њега, упркос томе шта ради и говори направим драг лик“, објашњава сценариста.

Додаје да мора у том смислу да помене и глумца Игора Ђорђевића који је, како каже, спектакуларно успео да изведе – да од једног мрачног, болесног и безнадежног човека направи фигуру, коју, чак и кад не можемо да разумемо, желимо да разумемо.

Наводи да није очекивао оволики успех серије.

„Обично сте као сценариста хронично незадовољни, примећујете где ствари у серији крећу у правцу супротном од оног који сте замислили. Ово је заиста ретка ситуација у којој су глумци, редитељи и цела реализаторска екипа Корена успели да из мог сценарија извуку најбоље“, истиче Милосављевић.

Наводи да је његова жеља да са РТС-ом настави сарадњу и на другим Ћосићевим романима, и верује да ће серија Корени покренути превредновање Ћосићевог дела.

„Ћосића сам познавао само као писца, читајући његова дела, а што се његових политичких контроверзи тиче, упознат сам са његовим ангажманом деведесетих, који сматрам апсолутно оправданим, без обзира на то што је кратко трајао и што није имамо ефекат на нашу заједничку судбину, какав је Ћосић желео. За разлику од контроверзи његовог живота, његова дела су непроблематична из било које перспективе“, сматра сценариста.

На питање како он сагледава личност Добрице Ћосића, који је био комуниста, па прозван националистом и касније „оцем нације“, Милосављевић одговара да Ћосића види пре свега као писца.

„Апсолутно сте у праву кад указујете на те преломне тачке писца, које су заиста екстремне, али то је перспектива других. Он је заиста био комуниста, националиста никад није био у смислу шовинизма. Њега треба, пре свега, гледати као писца, јер је у његовим делима ствар много једноставнија и јаснија. Његово дело је прича о људима и проблемима којима је и сам Ћосић био захваћен – проблемом идеологије, расцепљености између породичног живота и историјског тока који меље све“, наводи Милосављевић.

Додаје да је Добрица Ћосић апсолутно српски писац и да су Корени српска прича.

„Али Корени су, пре свега, универзална прича коју би свако могао да разуме, припадао српском корпусу или не“, закључио је сценариста за Радио Београд.

  Odgledao sam treću epizodu. Opet sam vraćao scene sa Lauševićem. Svi su dobri a on odskače, toliko mi je dobar.