Милосављевић: Српске поделе од „Корена“ до данас

Драматург Ђорђе Милосављевић, сценариста серије „Корени“, која се емитује недељом на РТС-у наводи да је од времена радње „Корена“ до данас, наше друштво оптерећено поделама.

Српске поделе су у непрекидној линији и трају од 1892. године, рекао је за емисију Седмица Радио Београда сценариста серије Корени Ђорђе Милосављевић.

„Поделе у друштву су постојале и раније, али узимам ту годину, јер је она почетна за Корене. Фасцинантно је да поделе трају до данас и да смо и данас културно подељено друштво – друштво између европеизма и традиционализма. Решење је наравно у помирењу, а оно никако да дође. Ја не видим разлог да та поларизација буде толико интензивна, а зашто је то тако, битно је због будућности наше културе“, оцењује Милосављевић.

У вези са полемиком на друштвеним мрежама, која је настала због спора да ли је Катићев непријатељ либерал или напредњак, Милосављевић каже да је то ситуација „изгубљено-изгубљено“ – како год окренеш, неко ће наћи начин да те нападне, прозове или придикује.

„Позиција је свакако била јако осетљива. У питању је била једна реч 'напредњак', која се појављује само једном и само у последњој верзији романа из 2011. године. И ми смо били пред озбиљним упитом шта радити. У свим осталим местима у роману, Тодор Тошић је либерал. На том једном месту, у реплици, он се експлицитно спомиње као напредњак. Тако га, наиме, Аћим Катић назове у реплици обрачуна са сином... и знали смо да је то осетљиво место“, наводи сценариста.

Додаје да ће увек бити прозивке, како год да се урадило.

„Како год да урадите, неко ће се наћи позван да вас прозове – да ли зато што подилазите странци која је на власти, или пак се плашите ње. Као сценариста поступио сам како ми се чинило да је најлогичније. Ставио сам реч 'напредњак' зато што се налази у последњем издању романа, али, знајући за ову дилему, редитељ је донео одлуку, по мом мишљењу сасвим оправдану, да Аћим Катић противника назове 'либерал'. И опет је дошло до полемичких тонова. А расправа не заслужује толику пажњу колику је добила“, истиче Милосављевић.

Сматра да друштвене мреже служе да се политичка тензија преусмери у другом правцу.

„Кад пратите друштвене мреже, видите да постоји цела једна булумента људи која испушта своју политичку енергију на нерационалне глупости, а тиме се ништа не постиже. Тиме се само тај балон политичког ангажмана (које свако друштво треба да има) издувава. Банална је нада да ми захваљујући друштвеним мрежама можемо да се политички ангажујемо. Не. Оне служе томе да се политичка тензија преусмери у другом правцу, на пример на јачање те поларизације о којој смо говорили. Добар савет политичарима био би да толику поларизацију смање. Кад је екстремна и кад се сви делимо на нас и њих, кад смо као два племена која се гледају преко плота, онда је то поразно за све“, наводи сценариста.

Корени су већ победили ријалитије

Сматра да су Корени победили ријалитије.

„Ако већ код човека постоји мазохистичка црта да гледа неку бесмислену штроку, шта ви можете? Не можете ништа, сем да целој публици понудите садржај за који верујете да је квалитетан и да верујете да ће се ствар преокренути. Мислим да су Корени у томе успели. Цео тај феномен ријалитија је наметнут. У целом свету, ријалити је мање-више напуштена прича, само још код нас пролази. Али мислим да су они битку већ изгубили и да ће квалитетнији садржаји, а Корени то јесу, натерати публику да окрене главу ка оном што има смисла“, оцењује Милосављевић.

Ђорђе Катић фаворит 

Наводи да је његов фаворит у серији и прави јунак Корена – Ђорђе Катић.

„Мој фаворит у серији је мој имењак. Без обзира на то што је он најмање вољен лик у Коренима, Ђорђе је прави јунак, зато што он прође кроз најтежу трансформацију. Његова прича је најтежа, она подразумева и Симкину причу, која има још трагичнији крај. Трансформација, промена која захвати Ђорђа Катића је највећа и он је за мене прави јунак Корена! Аћим, као и Вукашин Катић, омиљени му син, наравно, занимљиви су карактери за анализирање, тумачење и размишљање о њима, али Ђорђе је тај мученик. Ђорђева је драма најзанимљивија и задатак ми је био да од њега, упркос томе шта ради и говори направим драг лик“, објашњава сценариста.

Додаје да мора у том смислу да помене и глумца Игора Ђорђевића који је, како каже, спектакуларно успео да изведе – да од једног мрачног, болесног и безнадежног човека направи фигуру, коју, чак и кад не можемо да разумемо, желимо да разумемо.

Наводи да није очекивао оволики успех серије.

„Обично сте као сценариста хронично незадовољни, примећујете где ствари у серији крећу у правцу супротном од оног који сте замислили. Ово је заиста ретка ситуација у којој су глумци, редитељи и цела реализаторска екипа Корена успели да из мог сценарија извуку најбоље“, истиче Милосављевић.

Наводи да је његова жеља да са РТС-ом настави сарадњу и на другим Ћосићевим романима, и верује да ће серија Корени покренути превредновање Ћосићевог дела.

„Ћосића сам познавао само као писца, читајући његова дела, а што се његових политичких контроверзи тиче, упознат сам са његовим ангажманом деведесетих, који сматрам апсолутно оправданим, без обзира на то што је кратко трајао и што није имамо ефекат на нашу заједничку судбину, какав је Ћосић желео. За разлику од контроверзи његовог живота, његова дела су непроблематична из било које перспективе“, сматра сценариста.

На питање како он сагледава личност Добрице Ћосића, који је био комуниста, па прозван националистом и касније „оцем нације“, Милосављевић одговара да Ћосића види пре свега као писца.

„Апсолутно сте у праву кад указујете на те преломне тачке писца, које су заиста екстремне, али то је перспектива других. Он је заиста био комуниста, националиста никад није био у смислу шовинизма. Њега треба, пре свега, гледати као писца, јер је у његовим делима ствар много једноставнија и јаснија. Његово дело је прича о људима и проблемима којима је и сам Ћосић био захваћен – проблемом идеологије, расцепљености између породичног живота и историјског тока који меље све“, наводи Милосављевић.

Додаје да је Добрица Ћосић апсолутно српски писац и да су Корени српска прича.

„Али Корени су, пре свега, универзална прича коју би свако могао да разуме, припадао српском корпусу или не“, закључио је сценариста за Радио Београд.

  Odgledao sam treću epizodu. Opet sam vraćao scene sa Lauševićem. Svi su dobri a on odskače, toliko mi je dobar.

      Da, ali problem nije u njima već u sistemu koji okreće ljude na takav način. Da je svaki ubica kažnjen istom kaznom i da je svaki lopov bio kažnjen istom kaznom ne bi bilo "nedodirljivih". Svako voli da bude iznad, a pametne vođe koriste takve ljude. Pametniji, bolji, srtučniji bi svakako trebali da predvode, ali i da budu kažnjeni za ono što su pogrešno uradili. Sami smo to napravili, samo su "pametniji" to iskoristili i doveli skoro do savršenstva. 

      Naprednjaci, dvorska svita u to vreme, poslušnici koji su bili nagrađivani od gazde za to. U ono vreme su bili nosioci kraljevih ideja, a ne nekakvih naprednih. Otimali su što se moglo oteti, u buni učestvovali i u policiji i u komisijama, odvodili na robije i streljanje. Zbog svoje patološke sklonosti da budu "nad" su izvršili puno zločina protiv naroda i to je dokazano. Sada su to neki novi, da li žuti, beli, crveni, šareni, jedno im je zajedničko. Patološka želja da budu"nad", da su oni odabrani i stvoreni da vode. To je problem koji aktivira sve ostale nevolje, pa i osvetu, koja je po meni normalan čin. E kod odabranih to je samo poštapalica da nekoga sklone ili da ga prave budalom. Naprednjaci iz tog vremena su bili "nad" srbi, tako se ponašali i tako i završili. Opet kažem, to su neljudi koji su bili organizovani, kao i danas danju.

        Puno puta sam razmišljao zašto sam uvek i posle razmatranja gomile socijalnih i psihičkih zavrzlama ostao pobornik smrtne kazne. Baš zbog toga. Ako svaki čovek zna da postoji limit preko kojeg ne sme, onda i neće ići, bar dok ima nekog iznad njega. Naravno, sem ubistva iz samoodbrane. Zašto bi neko imao pravo da oduzme drugom ljudskom biću život i onda za kaznu ostao živ? ne razumem.

         Zamisli da su zakoni u nirbergu bili primenjeni na sve vođe koje su ubijale ljude i masovne ili pojedinačne ubice. Misliš li da bi ih bilo ovoliko? Misliš li da bi se neko plašio da će sud da bude blag prema takvoj osobi i onda se svetio? ne bi. Sve bi bilo transparentnije nego sad. Bar bi bilo bolje, bilo bi manje ludaka. Bar ja tako mislim. Da lopovi imaju kazne radne robije, da li bi se kralo ovoliko? Da li bi nestajale milijarde evra naših para? Ne bi. Sada bi deci pokazivali ljude u šarenim odelima pored auto puteva i rudnika i objašnjavali im da će tako da završe ako budu krali. Isto to se događalo tada i događa se sada i biće doveka, jer mi nismo dobri.

       Zamisli ovaj scenario. U taj kraj, kao komšija tih ljudi došao Nikola Tesla, sagradio sve one zgrade, postavio uređaje i počeo sa ispitivanjima. Iznad njegove kuće svako veče elektricitet i isijavanje. Onda zamisli da nekom od tih seljaka ugine krava (od deteline) u toku jedne od večeri, ili još bolje propadne posejana pšenica. Zamisli šta bi se dogodilo.

       Ipak je u pitanju kompleksnija priča od samo političke. U pitanju je tradicija i karakter ljudi koji se susreću sa kojekakvim uticajima. Onda se najčešće vidi prosvetljenost grupe ili pojedinca.

         Danilo, druže moj, sve što si taksativno naveo jeste ono što piše u novoj istoriji.

         Kralj Milan je prvo teško prekršio ustav, a onda ga i ukinuo uvođenjem prekog suda i policijske uprave, a u isto vreme prekrajao izborne rezultate i proglašavao koga je on hteo, a ne koga je narod izabrao. Imao je svojih 40 poslanika(kao kralj, što zvuči neverovatno) i to mu je bilo malo. Čovek je bio bolesnik . Ono što je zanimljivo je to što ja ne znam ni danas danju koliko je ljudi pobijeno u toj buni. Samo se navode one presude i izvršene egzekucije, ali niko ne priča o običnim ljudima kojima je vojska prvo pucala u noge i ruke i onda "overavala" u glavu. Oficiri i vojnici su imali duple plate od oca otadžbine. Bolesno do same srži.

          Srpska napredna stranka nije poznata po pameti već po tome da je uvek bila dvorska partija i da se 3 puta sama gasila, koliko je bila popularna. Računam da je prestala zanavek da postoji kad se u"utopila" u demokratsku, kao i uostalom i narodna radikalna koja se utopila u komunističku. Bezveze je uopšte pisati o sistemima ili programima koje retko ko može uopšte da razume. liberalni konzervativizam, pa majku mu, deder da mi neko objasni ovu pojavu. Pošto su "kao" hteli da budu na papiru liberalni, a već je postojala liberalna partija u valjevu, onda su hteli da postanu konzervativni u liberalizmu. smešno.

           Ma, knjiga je fenomenalna. Daleko od toga da ima veze sa politikom. Ovo je prvo priča o jednom narodu koji prolazi kroz nešto što može teško da sasvim razume i onda smo svedoci raspada sistema. Od ličnih, porodičnih, pa sve do sveukupnog socijalnog urušavanja. Zato i navodim da te političke odrednice treba zanemariti. Nisu u pitanju političari, več domaćini, vredni ljudi koji prvo gledaju na svoju kuću, tako da sticajem okolnosti postaju (ne svojom voljom) pripadnicikojekakvih organizacija.

            Da, ne treba grešiti dušu. Cilj svakog normalnog čoveka je da ga naslednik premaši, što po pitanju inteligencije, što po pitanju udobnosti života. Cilj tadašnjih domaćina su upravo bile škole i bolja agrarna tehnologija, dok je cilj vlasti bila kontrola života svojih podanika. Čak su zahtevali da se žigoše stoka i imali su običaj da haraju po kućama istih tih domaćina. Na žalost, ovde je uvek bilo opasno uspeti u životu i radu. To ti niko nije opraštao. Tako se vidi i u knjizi. Svi žele da im deca "budu bolja", šta god to značilo.