Solaris (2002)

# Cersei: zamolio bih te da to ne gledaš. Interesantna tema ali katastrofalna realizacija. Zaobići to. Beše neki film "Passenger" iz 1970 i neke koji mi se svideo kada sam ga gledao. Ustvari, Džek Nikolson, The Passenger (1975) iako je pravi naziv Professione: reporter (1975).

Komentar o Passengers (2016) sam pre 2 godine postavio. Film koji se ne gleda 2x sigurno.   

# JoxerTM: Replika.

Svi mi podstavljamo svoje komentare i čak ni komentari na film nisu "sveto pismo". Više pita mi se desilo da na drugom gledanju ocenim slabije isti film, mada nije pravilo. I u pravu si - nije za 10. Bio sam fokusiran na glavnu temu. Džordž i Nataša su odlično odigrali svoje role. Lik Smow-a su potpuno pokvarili na kraju a i lik Gordon je epizodan. Ali ne gubi suštinu.

Lična ocena: 9,5   

Znaš i sam verovatno, rimejk je samo "based" na romanu, nije copy-paste, i ne treba da bude. Pročitao sam da je i pisac imao slične primedbe na rimejk.

"Lem je povodom izdavanja filma komentirao da njegov roman ne govori od erotskim problemima ljudi u svemiru te da je središnja tema susret s potpuno stranim vanzemaljskim bićem zbog čega je roman nazvao Solaris, a ne Ljubav u svemiru."

"Soderbergh "je rekao da ne namerava da Solaris bude remake filma Tarkovskog, već nova verzija romana Stanislava Lema."

Ne sumnjam da je Stanislav Lem napisao super roman 1961. Ne znam koliko su se sovjeti držali knjige, verovatno poprilično. Trajanje filma iz 1972. je problematično. Film jeste kompleksan i ima 2 različita raspleta ali je suština identična. Retrospektiva je mnogo bolje odrađena u 2002.

U vezi filma, da ne kvarim zadovoljstvo onima koji nisu gledali... slede spojleri...

Tačno je da je u prvom planu ljubavna priča glavnog junaka, u oba filma. To je glavna tema. "Ljiga" je glavna tema oba filma ali moglo je biti bilo šta drugo. Npr.gubitak deteta u braku (ne abortus, već tokom detinjstva i rspad braka).

Kris Kelvin je klinički psiholog. Doživeo je veliki stres u životu, gubitak voljene osobe i očigledno je da se posledice toga još osećaju. Život mu je blokiran, misli o tome, stoji u mestu. Oseća brdo emocija. Seća se i lepih i ružnih događaja. Ali glavna emocija je - kajanje i večito pitanje "da li je mogao to da spreči". Njegov prvi susret sa Rejom i reakcija na to je impulsivna. Šok, neverica, bol, nešto nalik na ludilo. Pri drugom susretu već hladnije glave drugačije reaguje.

Na pitanje "Da li će se opet vratiti Reja?" Snow mu odgovara kontrapitanjem "Da li to želiš?". Naravno, kada su mu misli/snovi ispunjene tom osobom. Neracionalno, on želi iskupljenje, drugu šansu, popravni ispit koji nije moguć u realnom svetu. Svi mi smo u životu pravili manje ili veće greške, pogrešna skretanja. Nešto nepovratno. Ovde Kris ima priliku, ali ne želi da opet prolazi kroz isti pakao/gubitak voljene osobe.

Kažem, ljubavna priča jeste prisutna u oba filma ali je poenta Solarisa univerzalna. Međuljudski odnosi, greške, iskupljenje, nova šansa. Mislim da je jedina velika greška to što nijedan uređaj (iz oba filma) ne može ubiti/poništiti sećanje i emocije koje postoje u samoj osobi. Znači, jedino sama osoba može "ubiti" posetioca ne razmišljajući o njemu/njoj, ne sećati se, ne sanjati (posdvesno), biti indiferentan. Tarkovski tu više potencira odnos prema majci i ocu iako je i tu nejasan dobrim delom.

Zbog pitanja iz egzistencijalizma, pitanja o Bogu, istraživanju svemira, ogledalu, zbog mnogih kompleksnih pitanja smatram oba filma izuzetnim, uz naravno sitnije i nebitne greške u scenariju. Emocije a posebno ljubav je najjača motivaciona snaga čoveka, izvor radosti i patnje, smisao života. Mislim na sve oblike ljubavi, ne samo na partnersku ljubav.

Oba filma su odlična, ali bih prednost dao bolje upakovanoj priči 2002.
Mislim da je bolje fokusirati se na jednu relaciju nego se rasplinuti na više relacija.
Kraj filma 1972. je filozofski komplikovan za prosečnog gledaoca, kraj 2002. je po meni nešto lakši za kapiranje, pitkiji od poznate tehnike snimanja filma Tarkovskog.    

Ažurirao Danilo-Naissus - 22.Srpanj/Jul.2019 u 19:11