Sličica iz života / Dnevnik uspomena

Imala sam jedan ispit na faksu koji sam stalno odgađala jer sam duduk za to... Metodika glazbenog odgoja...
Sve dok jednog dana moja kuma, koja je završila isto kao ja, nije odlučila da položi taj ispit.. Ona je bila 1.godina,ja 2.,ali sam to vukla još iz prve godine..
Taj dan sam ja polagala dva ispita, a ona tri... I sjedimo u kantini i pijemo kavu jer smo imale nekih sat vremena do njezinog ispita (tog glazbenog)... I nagovori ona mene da ja sa njom izađem na test... Mislim si ja, ajde nemam što izgubiti...kao, ona će mi pomoći, a ja nemam veze s vezom...

Test smo pisale u kabinetu profesorice.. Nas desetak... A dok smo mi pisali profa je usmeno ispitivala neke cure i nije obračala pažnju na nas... Gledam ja u onaj papir, pojma nemam, a vidim da se Sanja raspisala.. Završila ona u roku 10 minuta, a ja napisala samo ime i prezime.. Kad ona meni pruža svoj ispit i šapće "daj mi svoj".. Zamjenile se mi i kad je bila gotova, vrati mi moj, a ja njoj njezin...

Stale mi u red da profa pregleda i ocjeni... Sanja ispred mene, ja iza... I dobije ona 4...došla ja na red, profa pregledava, sve točno i njezin komentar "Kolegice, ovo je savršeno! Odličan 5! Tko zna, zna!"

Jedva smo se suzdržale kuma i ja da se ne opalimo smijati na sav glas.

Nisam se nikad tukla sa dječacima zato što sam ja bila jako dobra djevojčica pa nije lijepo da ih tučem..

Kad sam ja cura bila....sleti meni bubamara na ruku...
Kad dreknu baka Danica: “Ne mrdaj se..da vidim na koju ćeš se stranu udati”....
Stojimo mi tako....stoji i bubamara...i ni mrđot....reko: “Bako moja...sve se meni čini...ja ću ostat neudata”....
Kaže baka: "Šuti tamo i čekaj”......
Kad je bubamara prhnula....ljudi moji da ste vi vidjeli taj haos....razletjela se...ne zna na koju će stranu.....istok...zapad....sjever... (kao da je u Ukletoj kući).. na kraju odleti prema nebu...kaže ona: "Ma nećeš za Marsovca....udat ćemo mi tebe tudi...za jednog...da ne puši i ne pije..."

Kao djevojčica sam bila bezgranično maštovita...volila sam promatrati ljude i pogađati o čemu razmišljaju....pitala sam se kako i čega su se igrale bake iz mog komšiluka...kako su izgledale dok su bile male....znala sam da naglas ponavljam jednu riječ pitajući se ko li ju je smislio i zašto baš tako....
Možda danas neke radoznale oči gledaju mene i pokušavaju isto...ono što bi neka mlada glava danas teško pogodila je...šta sam želila i čega sam se igrala....jednako kao i ja za one bake iz komšiluka....nikada ne bi pomislili da je umorna gospođa sa naočalama kao klinka jako želila da ide na radnu akciju...ali joj to nisu dozvolili.....ne bi pogodili da sam kao dijete volila da gledam u svijetla u daljini i maštala da ću do njih stići.....putevi, staze i putići bili su čitav jedan svijet u mojoj glavi....radovala sam se mirisu knjiga pred školu...jorgovana pred praznik rada...i lipe pred ljeto....po mirisima pamtim život.....danas se radujem sjećanjima i starim fotografijama koje ponekad listam....i odlasku u selo Šumeće!!

Ti si mojih godina, no valjda sam ipak bio ta prelomna generacija, tj onda kada sam postao momčić, uveliko nije bilo više radnih akcija, volela raja više da ruši no da gradi 😔. Kako bilo, iskopah ovo

   


Ne volim da radim, jbg, no rado bih podelio paštetu, mesni narezak, paradajz i lonče čaja sa kakvom znojavom omladinkom iza baraka, back in days, što da ne. Iza njih je itekako ostalo koješta, ni sva balkanska gamad nije mogla baš sve to da sj.ebe. 🌉

Ažurirao puppet_master - 16.Travanj/Apr.2021 u 17:43