Sličica iz života / Dnevnik uspomena
Web: Titlovi.com
Kategorija: Generalne rasprave i zabava
Ime foruma: Spam, spam i samo spam
Opis foruma: Treba li dodatno objašnjavati što vas ovdje čeka?
URL: https://forum.titlovi.com/forum_posts.asp?TID=97640
Datum ispisa: 22.Srpanj/Jul.2026 u 15:23
Verzija Softvera: Web Wiz Forums 11.01 - http://www.webwizforums.com
Tema: Sličica iz života / Dnevnik uspomena
Objavio: runawaySB
Tema: Sličica iz života / Dnevnik uspomena
Datum objave: 30.Prosinac/Dec.2020 u 21:10
|
Kad sam bila mala kod bake sam čuvala ovce.. na livadi.. u svom improviziranom "šatoru".... Tu sam čitala lektire... knjige... rješavala križaljke... ali najviše sam uređivala i vodila "dnevnike" ili neke "tv emisije"... Da, da... štap sa kojim sam ganjala ovčice po livadi bio je moj mikrofon... sav prelijepi pejzaž moja publika... Sjećam se uvijek bih sačekala da sunce bude na polovini neba... kad najjače grije... onda se ovce skupe u jedan krug i miruju.... Eeeee... tad bi počela moja "emisija"... govorila sam "Poštovani gledaoci, dobar dan"... Divila sam se svim voditeljicama na televiziji... kako su onako lijepe.... ali.. moj štap je bio prevelik.. baš sam se mučila s njim.... Jedan dan pitala me moja baka..."Šta ti ono pričaš po čitav dan kod ovaca?"....rekoh "Ja sam voditeljica... imam svoju emisiju... ali mikrofon mi je prevelik". Onda je ona iznijela kuhinjski nož, uzela moj štap te ga skratila i oblikovala u mikrofon... i rekla mi "Evo ti to čandrkalo... ne deri se previše... mislit će narod da si skrenula s pameti"... Danas... oni što me ne vole kažu da sam skrenula s pameti... a oni što me vole... uživaju i kad "galamim"...  ------------- You'll never walk alone (12.5.1991.) (11.5.2013.) |
Odgovori:
Objavio: runawaySB
Datum objave: 01.Sijecanj/Jan.2021 u 22:24
|
Slavica je zaslužna što nisam postala glumica.. Igrali smo se kazališta u bakinoj avliji.. razapeli bi dvije ponjave na štrik za veš ispred štaglja i tako napravili zadnju zavjesu.. prednju nismo imali jer nije bilo ni prednjeg štrika... Nekoliko koraka ispred zavjese složili bi red stolica i klupu kao gledalište.. onako u polukrug.... Bilo je tu sedam klinaca iz sela koji hoće da igraju patuljke... Jedna Kornelija bila je maćeha i vještica... Krešo je bio princ, pošto je imao skoro pravi mač.. Trebala sam ja da budem Snježana... imala sam kožu bijelu kao snijeg... i kosu crnu kao ugalj... kao što piše u slikovnici...a obraze sam mogla da narumenim mljevenom paprikom... Ali je Slava rekla da će ona biti Snježana jer je ljepša od mene... ima duži vrat... i prekrasnu haljinu... a ja sam kaže zrikava  ... A istina je da je samo njenoj mami ljepša...Ja sam imala duže noge i i bila sam mršavica... Njoj je kosa bila kao svila, ali kukuruzna ...lagala je da joj već rastu sise, a to je bilo obično salo... onda je još i vrištala da je starija godinu dana... a nije ni znala bajku jer je tvrdila da se Snježana ubola na vreteno..Ne bi mi pobjegla ni do svinjca da sam htjela da ju najurim.... I tako mi je Slava otela ulogu ispred nosa.... Nije volila da ju zovemo Slava, nego da joj tepamo Slavica.... Uglavnom, morala sam sve da ih učim kako da stoje i šta da govore... Baka mi je poslije rekla da sam ja bila najglavnija....jer ispada da sam ja režirala bajku.. Prije večere, uhvatila sam Slavu nasamo u šljiviku  ... nisam joj izbila zubić... klimao se već danima, pa je ispao sam ....Ali se ona toliko derala da nas je pol sela čulo...(ona je meni raskrvarila nosić)....i osula se od paprike sva po obrazima......Neka!....Baš volim!....
 ------------- You'll never walk alone (12.5.1991.) (11.5.2013.) |
Objavio: Danilo-Naissus
Datum objave: 02.Sijecanj/Jan.2021 u 00:06
E, ti si živi cirkus... slatko me nasmeja... posebno zadnji dio za zubić... hahahahaha   Kada sam bio mali... moja seka i ja smo se igrali kioska... imali smo stolice u tpezariji koje su imale prorez na dnu... ovako nešto... https://www.radan.rs/storage/2020/05/trpezarija-danon-stolice.jpg sedalo je bilo kod "kasirke"... čaša sa smokijem, čaša sa grisinima, sa bombonama, napolitankama.... nije bilo kase nego se tipkalo po sedištu i puštali zvuci mašine tj. kase... a sa druge strane je bio šalter... "Dobar dan, dajte mi 2 grisina i 2 smokija." - 2 novčića.... (imali smo samo kovanice raznih veličina) ding... otvara kasu... "Evo kusur. Dođite nam opet." :) kad mi nestane para odmem na drugi šalter / stolicu u banku i daju mi keš a ja potpišem neki papirić... i tako sve dok ne kupim sav grisini, smoki i ostalo.... naravno, ja sam uvjek bio kupac a moja sestra kasirka i blagajnica... :) Danas, da vratimo vreme unazad bila bi isključivo šopingholičarka... Obožava kupovinu... i trošenje para... i popuste....  i ima 1001 torbu, obuću, i sve što žene vole... -------------  |
Objavio: Danilo-Naissus
Datum objave: 02.Sijecanj/Jan.2021 u 00:18
|
I još nešto.... kao mali sam obožavao da se krijem u ormanima sa odećom.... a kad me provale tamo onda uđem u donji deo regala / dvokrilni koji je za posteljinu... posteljinu pre toga prebacim u orman i napravim mesta.... i kako sam naučio jednu životnu lekciju.... vrlo rano ali na poučan način... igrao sam se sa sestrom... živeli smo u zgradi i dok su mama i tata na poslu nema izlaska napolje.... a 2 klinca u zgradi preko puta su živela u prizemlju.... odu roditelji na posao a oni izađu jure se i igraju celo prepodne a onda scena... stiže auto sa njihovim roditeljima a oni trče prečicom... pa skoče na ogradu od terase i prebace se u stan... stan je bio zaključan dok su sami... dođu roditelji a oni ih pitaju da li smeju napolje/vani jer su celo prepodne do 14.15h u stanu... i roditelji ih puste... Dakle igram se sa sestrom, pa se nešto malo posvađamo, pa me ona počupa za kosu... godinu dana starija... a onda donese puder da prikrije da ne vide mama i tata, i obavezno šiške preko čela... naši posle kad mi vide šiške preko čela znaju da je bilo neko tepanje... ------------- |
Objavio: Danilo-Naissus
Datum objave: 02.Sijecanj/Jan.2021 u 00:34
Nego da se vratim na glavnu temu....  Igramo se nas dvoje... sećam se da smo se igrali skrivanja i da se ona sakrila u deo regala na podu za posteljinu... bio je prazan.... i ne sećam se zašto... možda mi se smejala... stvarno ne znam razlog... i ja nju malo gurnem u rame dok je ona bila unutra a vrata dvokrilna otvorena... i ona malo lupne glavom... onako vrlo malo... ali ona se "zamrzne" i ćuti i ništa ne priča.... gleda nagore ne u mene... onako prazan jeziv pogled.... ja kao njoj "hajde izađi", ona ništa, ja opet "ajde ne zezaj se"... ona poče da se ljulja i ne gleda me... stavila šeke na ramena i ljulja se i počinje da ječi neartikulisano.... znači usrao sam se od straha..... počeo sam da plačem... (šta napravih sunce mu kalajisano...) ja plačem, ona se ljulja i gleda naviše... bar pljuvačka nije krenula iz usta (onesvestio bih se od straha).... i ja plačem... gotovo... šta da kažem roditeljima... šta sebi... plaćem ko kiša.... sedim na podu i plačem... ma kakav telefon nisam se ni setio da nekog pozovem.... kad ona... kaže "eeee, ala sam te prevarila"... i počne da se smeje a glumila za Oskara.... ma za 10 oskara.... kad sam počeo da je ljubim i grlim.... sada ona mene teši.... znači tada sam zadnji put udario žensko a uvek sam pazio da ne udaram ni muškarce sem u samoodbrani ako baš se mora.... ali nasilje nije dobro.... čak i nenamerno.... dečije.... lepa reč pre svega i pod brojem 1.... to sam zapamtio za sva vremena.... životna lekcija a imao sam jednocifren broj godina tada.... ------------- |
Danilo-Naissus piše:Objavio: runawaySB
Datum objave: 02.Sijecanj/Jan.2021 u 10:48
|
Kad smo bili mali, ja možda 4 godine, brat 5 i pol, mama nas je skupa kupala.. A kada mala.. On je uvijek uspio mene nasamariti da njemu bude bolje.. U kadi smo se igrali krokodila...on je bio krokodil, a ja sam glumila panj... Znači, on je ležao ispružen, a ja sklupčana u čošku kade.. E baš sam bila panj! Ili, mama nam kaže da dok ne dođe s posla ja obrišem prašinu, a on usisa podove.. Tada smo bili već stariji... Ja normalno uradim ono što je ona rekla, a on leži i nagovori me da ja usisavam, a on će mi štopati vrijeme za koliko mogu da usisam.. Naravno, idući puta kada treba da spremamo, ja obaram rekord... I sva sretna kad uspijem.. E jesam bila tupava ko mazga.. Baš sam bila panj! ------------- You'll never walk alone (12.5.1991.) (11.5.2013.) |
Objavio: runawaySB
Datum objave: 03.Sijecanj/Jan.2021 u 21:23
|
Moje vježbanje kod kuće... *obučem opremu *zakolio mi se nokat... sječem nokte... turpijam... oko 10 min. *pored turpije vidim pincetu... čupkam obrve 10 min. *u ogledalu uporno tražim nešto po licu što bi istisnula.. stišćem.. raskrvarim... napravim ranu na licu 20 min. *donesem tegove iz ćoška... ali vidim da biljke nisam dugo zalila... zaljevam biljke... čupkam suve listiće... gledam kroz prozor 20 min. *stavljam prostirku na pod... tražim ručnik.... ali nalazim rasparenu čarapu... pokušavam da ju uparim 25 min. *tražim gumicu za kosu... ali puna ladica gumica i špangica... biram i neke izbacujem 15 min. *uzimam mobitel da pustim muziku dok vježbam.... ali vidim poruke... odgovaram... dopisujem se... 25 min. *zove me muž da vidi što treba kupiti na povratku s posla.. razgovaramo 10 min. *vježbam 30 min. Ukupno utrošenog vremena za trening - 2 sata i 45 minuta... ------------- You'll never walk alone (12.5.1991.) (11.5.2013.) |
Objavio: runawaySB
Datum objave: 05.Sijecanj/Jan.2021 u 22:12
|
Za vrijeme svoga školovanja i cijeloga života ništa nisam nučila...nijedan strani jezik osim engleskog... niti preskakati kozlić (to mi je bila noćna mora)... nisam naučila ni onu pitu bosansku da razvlačim...ni da sviram klavir... ni da zapisujem u Beli (trebao bi mi digitron, kako to netko u sekundi izračuna, kako??)...ni da obrišem ekran na televizoru, a da ne ostanu tragovi brisanja...ovo posljednje je...najuočljivije.. ------------- You'll never walk alone (12.5.1991.) (11.5.2013.) |
Objavio: runawaySB
Datum objave: 07.Sijecanj/Jan.2021 u 12:50
|
Znate ono kad u reklamama i filmovima negdje tamo u Americi ide nasmijana žena iz kupovine i nosi u naramku papirnatu kesu iz koje viri jednostavni, ali neodoljivi buket cvijeća? E tako ja danas riješim da budem sretna žena iz reklame... odem da kupim nekih par stvari i vidim u trgovini ljubičaste tulipane.. Inače, ovdje se to prodaje u trgovinama svaki dan... kao i voće i povrće... "Dobar dan... dobar daaaan.... meni je malo sjeban dan... Ali evo vidi divno cvijeće..."... Zato su oni tamo svi ovako sretni kao da su malo udareni.... tako je to tamo u Americi.. Uglavnom uzmem ja taj buket, dođem na kasu.... reko sad ću ja onu papirnatu kesu da uzmem... iako imam ceker u autu pa da sva bitna idem sa kesom u naramku iz koje viri cvijeće.. Dolazim ispred kuće... uzimam kesu u naramak... zabacim kosu... dignem glavu.... i krenem prema ulazu.... KAD ONO!!! ....iscurila voda iz buketa.... pokvasio mi kesu... kesa se raspala.... 10 jaja se razlupalo po betonu.... sve ostalo iz kese se razletilo okolo.... trči po ceker.... skupljaj stvari.... hvataj onaj buket da se ne raspadne.... papirnu kesu baci u kontejner za papir... skupljaj maramicom razlupana jaja pa u kantu za bio-otpad... I na kraju zvekni sebi šamar i zapamti da nikad ne možeš biti kao žena sa reklama...i da ako ti je sjeban dan, uvijek može biti sjebaniji... ni cvijeće ti ne može pomoći..  ------------- You'll never walk alone (12.5.1991.) (11.5.2013.) |
Objavio: runawaySB
Datum objave: 10.Sijecanj/Jan.2021 u 13:59
|
Izađoh maloprije na terasu... miris svježine mi zagolica nozdrve... pada snijeg... lijep zimski dan donese mi sjećanja... Vidim jednu davnu zimu iz djetinjstva, daleke 80 i neke... Vidim i sebe kako se igram u snijegu do pojasa... još i sad osjećam miris te zime... a kao i da čujem škripu čizmi po zamrznutom snijegu.. Ulica je puna razdragane djece... vrište i sanjkaju se po cijeli dan.... na prozoru moja mama.... -"Dano, Danice, šta to radiš?"... -"Ništa, igram se".. u rukama iza leđa skrivam ogromnu ledenicu koju sam zgrabila i sad mislim da je to sladoled.. -"Ulazi u kuću, ručak je".... -"ALI maaaamaaaa"...... -"MA ULAZI, kad ti govorim"..... -"Nisam gladna"..... -"Šta si jela??"..... -"A snijega"... -"U kuću, ODMAH!!".... Tužno ostavim onu ledenicu.. Još jednom se osvrnem i bacim pogled na djecu na ulici i onaj blještavi snijeg... Sada je neko drugo vrijeme ništa više nije kao nekad... djetinjstvo je prošlo... a nema više ni onih zima... dovoljno je sjećanje i tren da pogledam kroz prozor pa da opet vidim onu malu sebe kako se igra u snijegu i maše mi... ------------- You'll never walk alone (12.5.1991.) (11.5.2013.) |
Objavio: runawaySB
Datum objave: 12.Sijecanj/Jan.2021 u 12:54
|
Razmišljam kakva su to djeca u današnje vrijeme.. Ni igrat se ne znaju, uživati u snijegu.. Danas izvela djecu van na dvorište da se grudamo, pravimo snjegovića.. Ali ne... To je samo cika stajala "Nemoj me snijegom!".. "Nemoj mi na kapu!"... "Teta, Marin me pogodio".. "Teta, upao mi snijeg u čizmu!"... "Mokra mi je nogavica"... I onda se našla jedna pametna glavica male Dore koja je uzviknula "Ali to je samo snijeg!" Tako mi misli sve više trče u djetinjstvo... malo-malo sam tamo....sreća ne moram da kupujem kartu za prošlost...sve bi kune potrošila....samo se udobno smjestim i zatvorim oči....pa potrčah... Stigoh i osjetim miris bakine štrudle sa jabukama...mmmmm....sjetim se zime.....tada nisam imala omiljena godišnja doba....to tada nije bilo bitno.....ekipa već uredno čeka vani....iako je tek 8 ujutro...ni vrijeme tada nije bilo bitno....računali su se samo sati provedeni vani...malo nam je bilo 24... Malobrojni čije sanjke su ostale čitave vuku sanjke....većina nosi vreću (od gnojiva)....napunjenu slamom....nismo nosili skafandere...a i jakne su nam smetale....rukavice vunene koje su već za 15 minuta mokre....da ne kažem skorene....noge mokre....ali to nikome nije smetalo...ma možda nekom i je....ali nije bilo vremena da se učini nešto po tom pitanju....propustit će se zabava....sela su bila ispunjena dječjim smjehom...cikom i vriskom....dan se uglavnom završavao sa crvenim obrazima...nos promrzao...a bale krenu da cure tek kad se stave noge u rernu od “smederevca” i pojede komadić štrudle od jabuka....što volim kad mi misli tamo lete...češće i češće.... ------------- You'll never walk alone (12.5.1991.) (11.5.2013.) |
Objavio: runawaySB
Datum objave: 13.Sijecanj/Jan.2021 u 20:01
|
Danas sam sređivala torbicu sa šminkom....s vremena na vrijeme ju i otvorim da vidim čemu je istekao rok.. Godinama kupujem, a nikad ne koristim.. rijetki su trenuci kada se našminkam.. i to je uglavnom maskara i olovka za oči.. ni ruž ne stavljam.. pravi me nervoznom.. Ne vidim potrebu da stavim sloj pudera u boji kože... pa tu kožu već imam.. bubuljice nemam....a bore?!..o da! ....njih imam! ....ali nemam potrebu da ih pokrivam da se ne vide.... koga da lažem da ih nemam.... sebe ne mogu...to sam ja.... Svaka bora na mom licu je putokaz ka nekom događaju....možda bi mogla reći da ih volim....Ali neću... ALI svakako ih poštujem....zaslužile su počasno mjesto na mom licu...i ponosno ih nosim....jer mladi smo onoliko koliko života ima u nama....nema tih godina koje će umanjiti moju volju....moju energiju.... E sad dosta priče....trk do mene na jedan "šnaps" uz čaj i kekse..pa da idemo na sanjkanje....nenašminkani... Ima li dobrovoljaca? ------------- You'll never walk alone (12.5.1991.) (11.5.2013.) |
Objavio: runawaySB
Datum objave: 14.Sijecanj/Jan.2021 u 22:12
|
Nedavno...kad sam kupovala torbu....snimim torbu...lijepa...velika svašta da natrpam....a još ima i tri odvojene pregrade....ma savršena!...gledam...vrtim...to je ta ljubav na prvi pogled.....tri pregrade....reko sve ću lijepo rasporediti...pa ću uvijek znati šta je gdje....jer u ovoj jednoj što ju imam....nikad nemam pojima.... E pa jebala me torba sa tri pregade....sad na tri mjesta nemam pojima šta je gdje.... Svaki put kad stignem pred vrata od auta....treba naći ključeve....ajd što nikad nemam pojma gdje su....zvone oni negdje u torbi ali....j#bi ih, ne mogu ih napipati!..... Inače ključeve počnem tražiti još na blagajni....ali sramota me od ljudi više od dva puta preći sve tri (j#bene) pregrade... Stižem do auta...čučnem....torba na zemlju i krećem.....prva pregrada božetisačuvaj....nađem stvari koje ni ne znam da imam... U drugoj čuče dva crnca koji mi trebaju....da mi vuku vrećice iz trgovine.... U trećoj naletim i na novčanik....ali ne svaki put....aaaaa evo ga moj omiljeni reklamni parfem...tražila ga tjedan dana....a ključeva nigdje..tresem torbu zvrče negdje...kad skužih da imam ja još jedan džepić....AHA!...eto nekih ključeva....ali to nisu ti.... Na to nailazi komšija sa parkinga...."Dobar dan", "Dobar i tebi"... Vadi on ključeve iz džepa....i otvara vrata...... Gurnem ruku i ja u džep od jakne....i etooo ključeva...HVALA... ------------- You'll never walk alone (12.5.1991.) (11.5.2013.) |
Objavio: runawaySB
Datum objave: 15.Sijecanj/Jan.2021 u 22:18
|
Shvatila sam da mi je najbolje da to priznam ovako....javno...ako budem morala to da držim u sebi...čini mi se da ću eksplodirati...pojest će me to zlo iznutra... Ni sama ne znam kako se to sve dogodilo....znam samo da nisam imala nikakvu lošu namjeru...i da ni jednom biću na ovom svijetu ne želim zlo....mislim da je to bio trenutak slabosti...ona krizna sekunda koja presudi... UBILA SAM...ali stvarno...nisam htjela..ruka je sama instiktivno....vođena prirodnim nagonom za samoobranom...uradila to što je uradila... I sama sam bila šokirana kako sam uspila to da uradim....ali morala sam.... Žena je čudna zvjerka....kada bi meni neko ispričao ovako nešto...ne znam šta bih uradila....znam samo da bi nastavila da čitam.... Čitaj i dalje....zanima te koga sam UBILA i zašto.... A ja....eto....nešto mislim da ovih dana i godina ljudi baš malo čitaju.....nemaju vremena ni strpljenja....a trebalo bi...knjige su kao kovčezići sa blagom.... A tebe i dalje samo zanima koga sam ubila....ubila sam smrdibubu ("smrdljivog martina")....eto koga...ne znam kako se uvukao u kuću...ali eto....na pogrešnu osobu je naletio.. ------------- You'll never walk alone (12.5.1991.) (11.5.2013.) |
Objavio: Danilo-Naissus
Datum objave: 19.Sijecanj/Jan.2021 u 01:15
|
Jedna sličica iz detinjstva... Bio sam 1-2 razred osnovne škole i mama me pošalje u samoposlugu. Dakle pošallje me da kupim (kokošja) jaja (komada 10 npr.) Uđem u prodavnicu i pitam prvog prodavca na koga sam naišao: "Dobar dan, imate li jaja?" A lik će mrtav ladan jednom dečaku koji je još daleko od puberteta: -"Imam, a ti da li ih imaš?" (hahahaha) I od tog dana uvek kad kupujem jaja napomenem da su KOKOŠJA JAJA. Jedna trauma mi je bila dovoljna za nadalje. (hahahahahah) * mada se mnogi prodavci začude zašto napominjem "kokošja" kada svi ostali traže "jaja". Eh, kad bi samo znali (moju muku), mislim se ja. (hahahahahah) Danas mi je to smešno ali tada... sa 7 godina. (hahahahahah) Ps.i da imam ih čika prodavac, veća nego tvoja. (hahahahahah) ------------- |
Objavio: Danilo-Naissus
Datum objave: 21.Sijecanj/Jan.2021 u 16:10
|
Tema predviđena na pričice iz detinjstva, iz skorije i bliže prošlosti... Tema za anegdote, smešna i interesantna iskustva oz prošlosti.... Evo jedne moje sličice....  Pre par godina, vrelo leto, temperatura oko 30+ stepeni Celzija, upekla Zvezda /Sunce... idem jednom ulicom pešaka a ulica ima uspon a prometna je iako je u predgrađu i skoro na početku te dugačke i strme ulice stoji nekoliko preslatkih devojčica uzrasta... pa recimo 3,4,5 razred OŠ... ispred njih stočić na rasklapanje, nekoliko plastičnih čaša i bokal pun hladne limunade... na stolu spreda zalepljen papir "Hladna limunada" ali bez cene... i one stoje tako pomalo u hladu od zgrade iza njih i posmatraju prolaznike....   Pored njih na nekoliko metara ali u vidokrugu stoje njihove mane i ćaskaju... i diskretno nadgledaju "prodaju" sveže i hladne limunade... I bilo mi je stvarno to vrlo preslatko kao iz nekih američkih filmova... Cena nije bila fiksna već koliko ko da kao prilog... devojčice iz tog komšiluka... i niko nije "kupio" limunadu jer je bio žedan... a morali smo malo da probamo i pohvalimo limunadu da je vrlo ukusna i dobra na šećer/zašećerena.... Ne sečam se više kakva je stvarno bila limunada ali mi se uvek usne razvuku i široki osmeh kada se setim ovoga... i podseti me na detinjstvo... bezbrižno i mirno...   ------------- |
Objavio: Boni
Datum objave: 21.Sijecanj/Jan.2021 u 20:24
|
A divne li teme... Ako budem raspoložena, napisaću i ja štogoda... ------------- If they stand behind you - give them PROTECTION, if they stand beside you - give them RESPECT, if they stand against you - SHOW NO MERCY! |
Objavio: runawaySB
Datum objave: 21.Sijecanj/Jan.2021 u 21:36
|
Kažu pekmez skup....e pa nije....ja još imam traume od mog prvog kuhanja pekmeza od kupina.. prije nekih 15-ak godina.. Kao prvo, dobro sam se "educirala"....naslušala sam se divnih savjeta i recepata koji uvijek uspiju...pročitala gomilu trikova....pregledala bezbroj video snimki (da sam se u školi tako pripremala....sad bih bila doktor nauka)....i kada sam mislila da sam konačno spremna....sva poletna uputila se u kupine... Oči mi pobjelile dok sam nabrala pet kila kupina...ruke su mi bile crvene i izgrebane do lakata...ma nema veze.... Dakle, operi kupine pa onda čekaj da pusti sok (znaš ono....red šećera-red kupina pa pokriješ krpom da pusti sok)...onda je krenulo kuhanje...jednom rukom drmam lonac...drugom skidam pjenu...pa kad se spetljam...u brzini pomješam ruke.... U jednom trenutku kuhinja mi je ličila na scenu iz horor filma...(posvuda jarko crvene piknje).....kako ko uđe...pogleda...prekrsti se i izađe....mila majko....od pekmeza sam dobila opekotine.. A kako mi je sve dobro "ispalo" govori podatak da su godinu dana svi psi i mačke iz okolice dolazili kod nas pred vrata da se zaslade....i lizućkali moju "poslasticu".. Pitam se samo što znači uopće ONO "kuvaj dok se neukuva?!"....
------------- You'll never walk alone (12.5.1991.) (11.5.2013.) |
Objavio: Danilo-Naissus
Datum objave: 21.Sijecanj/Jan.2021 u 23:55
|
Sećam se pre nekoliko godina.... Naša draga Ljubica SP je pričala sa nekim... koji je greškom pojeo keksiće za pse ili slično... nešto za pse... hrana za pse.... ne znam da li postoji čokolada za pse... Elem, jedna anegdota sa mora.... Imao sam 6-7 godina tada (cirka), bio na moru sa roditeljima i sestrom na moru, Grčka, Paralija... u to vreme glavno mesto za letovanje.... I imao sam gumu za plivanje crno bela... kao PFC a ustvari bila je FK PAOK iz Soluna... a moja seka je imala mace na nadlakticama... i bio ja u plićaku... podne, leto, more... super... poneka mediza i malo trave... i plivam ja kad čujem nešto šišti iza mene.... ja se isprepadam i počnem da bećim... ono me prati... ja levo - ono levo, ja desno - ono desno... dođem do roditelja kad ono... ispušta mi guma vazduh pa šišti u vodi.... hahahha a sećam se i večeri... korzo glavnom ulicom (više čuješ naš jezik nego grčki, a kad sretneš komšiju kao da si sreo najrođenijeg) i za večeru pitice sa sirom i čokoladno mleko, najbolje na svetu...Sokolata Fresko Gala...  i uvek smo kupovali patike i džins tamo... do sledećeg leta.... a stariji su kupovali bunde, zavese, lustere, stolice za baštu koje i dan danas stoje cele i zdrave.... pa kad se vraćaš kući vidiš jugića i na krovu na nosaču stolice* u jednoj boji... obično bele boje... hahahaha.... * https://www.volimsvojdom.rs/wf-proizvodiPics/87543/bastenska-stolica-kona-bela-nexsas-20832.jpg  ------------- |
Objavio: kadetoni
Datum objave: 22.Sijecanj/Jan.2021 u 00:03
Reče Danilo, koji je odrastao devedesetih.
 |
Objavio: Danilo-Naissus
Datum objave: 22.Sijecanj/Jan.2021 u 00:29
Pa dobro, mi deca nismo ni osetili... uvek je bilo dovoljno za nas... nismo imali mobilne, tablete, skajpove... imali smo neko drugačije detinsjtvo... imali smo i za letovanje... pristojno.... i bez turističkih agencija... kalimera kirijos, ehete domaatio parakalo ??? Poses meres? Efta meres... Me banio... Horis klimatismo.... Poses drahmes...??? Entaksi... kalos. Nije sve kao u srpskim filmovima... ------------- |
Objavio: kadetoni
Datum objave: 22.Sijecanj/Jan.2021 u 00:38
|
Bile su to teške godine i svaka čast roditeljima što su uspeli da te zaštite, poštede turobnog perioda.
|
Objavio: Danilo-Naissus
Datum objave: 22.Sijecanj/Jan.2021 u 01:08
|
Još jedna sličica.... Bogojavljanje, 19.01. pre 2-3 godine... otišli moj kum i ja u crkvu rano izjutra i posle jutarnje liturgije sveštenstvo osvešta vodu.... bilo je jedno 2 bureta po 200-250 litara... Stanemo u red, a obojica smo imali crne jakne i crne pantalone tog dana... još kum pustio bradicu 5 dan kao mladi monah... i ide red polako... svako priđe sam buretu i sam za sebe sipa svetu vodu... ide sporo... bakice u dubokoj starosti se muče, drhte ruke... sipaju i prolivaju onu vodu... Rekoh, "Kume, prati me" pa priđemo svako pored jednog bureta pa sipaj... Ubrzasmo red samo tako.... Vernici nam čestitaju praznik, kažu "Ove godine se crkva bolje organizovala... nikad bolje. Bog da vam zahvali deco i da vas poživi. Vi ste iz crkve jel' tako?", čestitaju nam praznik i zahvale nam se.. (Srećan praznik, bog se javi!") i mi njima čestitamo (-Vaistinu se javi, srećan praznik") i tako jedno sat vremena dok ne ispraznismo one buriće... napunismo flaše svetom vodom sebi pa polako kući. Nije teško biti fin. Umesto da ispijamo negde kafu ili pivo u nekom kafiću uradismo nešto bogougodno za to vreme. ------------- |
Objavio: runawaySB
Datum objave: 22.Sijecanj/Jan.2021 u 06:32
|
Imala sam jedan ispit na faksu koji sam stalno odgađala jer sam duduk za to... Metodika glazbenog odgoja... Sve dok jednog dana moja kuma, koja je završila isto kao ja, nije odlučila da položi taj ispit.. Ona je bila 1.godina,ja 2.,ali sam to vukla još iz prve godine.. Taj dan sam ja polagala dva ispita, a ona tri... I sjedimo u kantini i pijemo kavu jer smo imale nekih sat vremena do njezinog ispita (tog glazbenog)... I nagovori ona mene da ja sa njom izađem na test... Mislim si ja, ajde nemam što izgubiti...kao, ona će mi pomoći, a ja nemam veze s vezom... Test smo pisale u kabinetu profesorice.. Nas desetak... A dok smo mi pisali profa je usmeno ispitivala neke cure i nije obračala pažnju na nas... Gledam ja u onaj papir, pojma nemam, a vidim da se Sanja raspisala.. Završila ona u roku 10 minuta, a ja napisala samo ime i prezime.. Kad ona meni pruža svoj ispit i šapće "daj mi svoj".. Zamjenile se mi i kad je bila gotova, vrati mi moj, a ja njoj njezin... Stale mi u red da profa pregleda i ocjeni... Sanja ispred mene, ja iza... I dobije ona 4...došla ja na red, profa pregledava, sve točno i njezin komentar "Kolegice, ovo je savršeno! Odličan 5! Tko zna, zna!" Jedva smo se suzdržale kuma i ja da se ne opalimo smijati na sav glas. ------------- You'll never walk alone (12.5.1991.) (11.5.2013.) |
Objavio: Danilo-Naissus
Datum objave: 23.Sijecanj/Jan.2021 u 23:27
|
Kao klinac sam obožavao jednu tortu... zvala se "Sladoled torta" iako u stvari nije imala dodirnih tačaka sa sladoledom... Obožavao sam je... a to su bila vremena domaćih (kokošjih) jaja a ne industrijskih... I da, za razliku od ovog parčeta sa slike imala je samo jedan, čokoladni fil. Znači: 1.patišpanj (koji danas cure prave od mlevene plazne ili petit beura keksa), 2.čokoladni fil i 3.šlag. Recept u linku ispod.  https://recepti.zena.blic.rs/23445 ------------- |
Objavio: runawaySB
Datum objave: 25.Sijecanj/Jan.2021 u 22:11
|
Nisam se nikad tukla sa dječacima zato što sam ja bila jako dobra djevojčica pa nije lijepo da ih tučem.. ...a i zato jer dječaci odmah plaču kao neke bebe čim ih malo udariš... ...pa mi to onda bude baš glupo..... ...samo sam jednom ujela jednog dječaka za nos... ...a drugog sam htjela, ali je pobjegao... ...sad više nikoga ne ujedam.... ...iako sad imam jače zube i mogu jače da zagrizem... ------------- You'll never walk alone (12.5.1991.) (11.5.2013.) |
Objavio: Danilo-Naissus
Datum objave: 03.Veljaca/Feb.2021 u 18:22
|
Pre neki dan... izašao sam da nahranim psa lutalicu ispred zgrade pet shop hranom koju obožava.... i zovem ga... nema ga... tek odjednom dotrča i skače oko mene sav srećan... kažem mu "Gde si smrdljo!" (iz milošte) a komšija u tom trenutku se pojavljuje iza ćoška zgrade i kaže mi "Dobar dan, dragi komšija". I odmah mu objašnjavam da nisam rekao njemu već psu....  A on kaže... "Ma znam, komšo, nisi ti takav a i video sam da pričaš psu!" Ima i epizoda 2. Može ??? ------------- |
Objavio: runawaySB
Datum objave: 17.Veljaca/Feb.2021 u 12:43
|
Kad sam ja cura bila....sleti meni bubamara na ruku... Kad dreknu baka Danica: “Ne mrdaj se..da vidim na koju ćeš se stranu udati”.... Stojimo mi tako....stoji i bubamara...i ni mrđot....reko: “Bako moja...sve se meni čini...ja ću ostat neudata”.... Kaže baka: "Šuti tamo i čekaj”...... Kad je bubamara prhnula....ljudi moji da ste vi vidjeli taj haos....razletjela se...ne zna na koju će stranu.....istok...zapad....sjever... (kao da je u Ukletoj kući).. na kraju odleti prema nebu...kaže ona: "Ma nećeš za Marsovca....udat ćemo mi tebe tudi...za jednog...da ne puši i ne pije..." ------------- You'll never walk alone (12.5.1991.) (11.5.2013.) |
Objavio: Danilo-Naissus
Datum objave: 11.Ožujak/Mar.2021 u 22:38
|
U Grčkoj kao klinac na letovanju.... Sećam se... Kada je bilo popularno kupiti one plastične stolice i sto za dvorište ispred kuće... Kada nas je neki Grk vodio da vidimo kaveze sa vukovima... Jednog Leskovcanina koji se setio i otvorio cevapdzinicu i prodavao leskovački roštilj i brazilski kafu.... mesto ispred Paralije... Novčanice od 1.000 drami sa likom Zevsa... pre pojave evra... Žvaka umesto kusura u grckim supermatketima.... ------------- |
Objavio: runawaySB
Datum objave: 14.Travanj/Apr.2021 u 15:28
|
Kao djevojčica sam bila bezgranično maštovita...volila sam promatrati ljude i pogađati o čemu razmišljaju....pitala sam se kako i čega su se igrale bake iz mog komšiluka...kako su izgledale dok su bile male....znala sam da naglas ponavljam jednu riječ pitajući se ko li ju je smislio i zašto baš tako.... Možda danas neke radoznale oči gledaju mene i pokušavaju isto...ono što bi neka mlada glava danas teško pogodila je...šta sam želila i čega sam se igrala....jednako kao i ja za one bake iz komšiluka....nikada ne bi pomislili da je umorna gospođa sa naočalama kao klinka jako želila da ide na radnu akciju...ali joj to nisu dozvolili.....ne bi pogodili da sam kao dijete volila da gledam u svijetla u daljini i maštala da ću do njih stići.....putevi, staze i putići bili su čitav jedan svijet u mojoj glavi....radovala sam se mirisu knjiga pred školu...jorgovana pred praznik rada...i lipe pred ljeto....po mirisima pamtim život.....danas se radujem sjećanjima i starim fotografijama koje ponekad listam....i odlasku u selo Šumeće!! ------------- You'll never walk alone (12.5.1991.) (11.5.2013.) |
Objavio: puppet_master
Datum objave: 14.Travanj/Apr.2021 u 15:40
| To ja volim, da posmatram svet, sam život oko sebe. Ne trudim se, baš, da pogađam sudbine, snove i patnje tih ljudi, nekada se one osete ionako. Kada god putujem, obilazim pijace, tamo se najpre da osetiti duh nekog prostora, ljudi. Ne zanimaju me, odavno, muzeji (ima izuzetaka), tvrđave (šta će mi prastari podsetnici o mržnji, ubijanju, stradanju, ljudi su vazda bili ljudi 😔), pijace su (meni) bolje, da sam slikar, slikao bih ta lica, to je moja raja. |
Objavio: puppet_master
Datum objave: 16.Travanj/Apr.2021 u 15:57
|
Ti si mojih godina, no valjda sam ipak bio ta prelomna generacija, tj onda kada sam postao momčić, uveliko nije bilo više radnih akcija, volela raja više da ruši no da gradi 😔. Kako bilo, iskopah ovo Ne volim da radim, jbg, no rado bih podelio paštetu, mesni narezak, paradajz i lonče čaja sa kakvom znojavom omladinkom iza baraka, back in days, što da ne. Iza njih je itekako ostalo koješta, ni sva balkanska gamad nije mogla baš sve to da sj.ebe. 🌉 |