Dvizhenie vverkh (2017)

              Naravno da je zanimljiv film, jer je snimljen po istinitom događaju.

              Naravno da je bilo zeznuto u "neprijateljskom" okruženju.

              Naravno da je protivnik odigrao dobru odbranu ono ne bi bilo moguće.

              neka se malo sovjeti sete koliko su bili nadmeni u evropi i kako su se ponašali.

              I mogli bi da se sete ko im je došao glave.

              A mi bolje da smo snimili film o našim timovima koji su srušili i sovjete i amere nego što snimamo kojekakvo smeće. 

           Znam da sreća ponekad i prati hrabre, ali onako nešto može da prođe jednom u milion godina. Da lopta bude bačena pod koš gde ima više protivničkih igrača, da ne bude odbitka i da je pokupi igrač napada pod samim košem i položi. Kolika je to stvarna mogućnost? Da uključimo sve "priznate" statističe greške verujem da ne može da prođe 5%.

           Naravno, daleko od toga da pokušavam da omalovažim njihov pokušaj. Selektor sovjete jeste uveo igrača koji je poznat po tome da može da baci koliko toliko "kontrolisanu" dugu loptu. Znači išao je na to. Sve ostalo je domen naučne fantastike, ali kao što rekoh, sreća ponekad prati hrabre.

           Setio sam se i "gaučosa" koji su bacali kontrolisane lopte pod efeom i odbitkom, tkz. "žabice" preko celog terena. Sa malim odstupanjima išla je u ruke ili prema igraču Argentine.

           Što se tiče "naših" to je više bio komentar na ono šta snimamo i šta bismo mogli, ali to je davno sažvakana priča.  

Stole Haringa piše: Od talačke krize i Jevreja koji su se posle krivcima načestitali majke pa do skandala na utakmici SFRJ Portoriko koji je bio veći i značajniji od ovog koji je verno prikazan u filmu.  Složiće se da je ovo odličan film koji gledaoca ne ostavlja ravnodušnim. Ka sam lično više nego zadovoljan viđenim kao što sam zadovoljan činyebicom da smo ih sve zajedno preslišavali na svakoj utakmici.

       Nemoj tako, trener Portorika nije bio dopingovan i onaj momak što im nosi peškire i vodu, tako da je fiba računala da je to sasvim dovoljno. 

      Svaka sportska tema tj. film o tome ne ostavlja ravnodušnim. Sada kad pogledaš mao realnije. Ceo svet, čak i zemlje trećeg poziva imaju filmove sličnih tematika. Mi smo malo čudni. Ubi nas licemerje. Valjda oni ostaci čojstva i junaštva nas teraju da se ne hvalimo i da verujemo da se takve stvari pamte, a onda počnemo da kukamo kad samo nas kažnjavaju za stvari koje svi rade. Više volimo da opanjkavamo jedni druge i da se naslađujemo istim tim kaznama, ako je komšija u pitanju. Ma nema veze.  Film je sasvim ok, a naš je problem što smatramo da takve ne treba snimati. Politikanskih imamo više i od jačih država, ali kada treba da se pokloniš i priznaš uspeh deci iz naroda, onda je i balkon sasvim dovoljan. Normalno, pamte se oni koji su ih primili na balkon. 

              Istina je za ruje. Neću nikad da zaboravim kada sam aktivno nabavljao gomile filmova i gutao ih svakodnevno. Moj prvi susret sa "novim" talasom ruskog filma i moje ne malo iznenađenje.

              Pošto sam ga imao među prvima u mom okruženju sećam se koliko sam morao da nagovaram ljude da ga pogledaju. Naravno, u pitanju je "Noćna Straža". Nisam mogao da poverujem da je i produkcija ruska.  Odmah potom sledi i susret sa novim talasom ratnog filma. 9 četa je isto bio veliko i prijatno iznenađenje.

              Ovo je sportski i utisci su pozitivni. E da, ovde ima više floskula nego u dva predhodno navedena. Sve u svemu meni je utisak pozitivan. Za sad.