Paul Newman je svakako bio jedan od velikana hollywooda, ovo je jedan od tih bezvremenih filmova kojim on to pokazuje u gotovo svakom kadru.

Pred nama imamo uvek relavantnu priču o borbi koju biju čovek i THE MAN (američki sleng, jelte, za sistem, državu, vladu, represiju, gušenje slobodne volje i misli...razumemo se  ).

Centralni lik, tragičar Luke, zbog manjeg prekršaja, pijane noći i razbijanja parking satova, dospeva u brutalni zatvor američkog juga, koji ovde, naravno, predstavlja simbolično vlade/sisteme u ono, ovo i svako drugo vreme u kojem živimo, ili makar pokušavamo isto.

Luk je samo pravdoljubiv, dečački grešan i pošten, tvrdoglavi sanjar koji ne zna da prihvati ionako lažne autoritete i besmislena svirepa pravila mesta i ljudi medju kojima se obreo. Njegov košmar počinje ubrzo, u početku u sukobu sa manganijem paviljona...ili kako se to već zvalo na američkom jugu šestdesetih. (Mangani...moj žargon...likovi iz crtane serije Tarzan, popularne na ovim prostorima u '80im, predstavljaju grube,tupe majmune izrazite snage, koji svako malo ometaju Tarzana). Mangani (sjajni George Kennedy) ubacuje Luke-a u mašinu, i gotovo ga unakazi u pesničenju, no Luke ostaje na nogama, što je ujedno još jedna od tema ovog višeslojnog filma. Slobodan i divlji duh se ne može tek tako slomiti, šta god nam uradili, ili pokušali, ma kakva sudbina bila u toj nepravednoj borbi, gde čak i najbolji "igrači" ne mogu biti veći od same "igre" i ishod će biti uglavnom uvek isti.

Elem, Luke svakako da nije poražen, svojom tvrdoglavošću, zapravo samom svojom prirodom, ulazi u srca zatvorenika, na hladan blef uzima ceo pot u pokeru, čime dobija nadimak iz naslova, uz još jednu parolu da je katkada i ništa dovoljno da bi imali zapravo sve.

Potom smo svedoci nastavka Lukeove igre sa zatvorenicima, stražarima, šta god mu već donese svaki novi sivi dan. Zabavna je (i mučna ) deonica sa sumanutom opkladom Luke-a da će pojesti 50 kuvanih jaja za sat vremena (50 je broj zatvorenika u spavaoni, i ništa nije slučajno ovde)...No dani njegove tvrdoglavosti i upornosti polako poprimaju mračne tonove onda kada se uhvati u koštac sa sistemom... Slede mučna tortura duha, poniženja, i borba za goli život našeg junaka u tvrdoglavom ratu koji usamljeno vodi protiv sveta i sebe samog.

spoiler:
Lukeov kraj gotovo da i ne može biti upitan, sukob sa sistemom, pravilima, zakonima, okrutnim stražarima, konačno i samim bogom, koga na kraju i upita šta ovaj želi od njega, kada je takav kakav je, i drugačiji ne moze biti, sve to vodi samo u mučne spoznaje koje nikada nije tako lako prihvatiti. Ali sve smo to već znali, ne? Bilo da se izdvajate u školi, firmi, okolini, državi, ko god promoli glavu malo više, neće videti išta lepo, niti će mu takva sudbina biti u svetu kakav je, medju nama kakvi smo.


Zbilja odličan film sjajne glume (odlični i svi epizodisti), velike i bitne priče, uz reference kojima će se još dugo vraćati, znalački vođen, lepo snimljen, Cool Hand Luke ostaje kultni film jedne generacije, sa silinom koja obećava da će imati šta da kaže i onima koji dolaze.

Stay cool, Luke  


Ažurirao puppet_master - 26.Srpanj/Jul.2017 u 15:23