Evo konačno jednog "zatvorskog filma" koji mi se prilično svideo po svojoj realističnicnosti, nema napadnih naivnosti i konkretnije govori o sudbinama onih koji nisu "igrači", bez šarenih laža o njihovim tobože umnim sposobnostima i uigravanja u sistem u kojem im mesta nema.

Film, uprkos glavnom foukusu na jednom liku, zapravo govori o dvojici mladića, Runeu i Rashidu koji sa malim (godinu-dve) kaznama dolaze istog dana u prilično tvrd danski zatvor u kojem ih dočekuju tipični predatori i igre unutar tog univerzuma, dok su oni sami samciti, bez ikakvih ledja, te na svojoj strani (ili protiv nje) imaju samo sami sebe. Mi potom pratimo njihove pokušaje snalaženja u svemu tome, svakoga na svoj način, Rune pokušava biti deo zatvorskih zakulisnih igara, uklopiti se ambicijom, dok je Rashid čak i poslušnija dobrica, sa pogledom u pod, koji pušta da igra vodi njega ne bi li opstao. Sama priča nam govori o tome koliko su dorasli pomenutoj igri...


Baš mi se svideo, nema meni često iritantnih pozadinskih priča o tome ko su ti mladići van zatvora, jer sve što je nekada možda i važilo, tamo prestaje da važi, te je ovde fokus isključivo na zatvorskom životu, takođe bez podjednako nepotrebnih gluposti o nekakvim silovanjima...Brutalnost zatvora nije u tim besmislenim pričicama za plašenje maminih i tatinih sinčića, vec upravo u pomenutoj "igri", načinu na koji neko biva uvučen u nju, i šta ostane od njega kada (i ako) iz nje izadje, naravno sa sirovim, životinjskim pravilima. Nema tupljenja o vakvom-nakvom detinjstvu, uzrocima vakvog-nakvog ponašanja, hvala bogu, gade mi se takvi pristupi, hebena racionalizacija i besmisleno komplikovanje raznih pseudo umetnika, psihologa and shit, sa malo ili nimalo veze sa stvarnošću. Jok, autor je ovde mnogo konkretniji, ne skreće ni na tren sa pravog kursa filma/priče. Zasmetalo mi je čudnovato puno stakla po zatvorskim hodnicima, prozori bez redova rešetki, no možda je tako u danskim zatvorima, iako mi to nema puno smisla, za jedno brutalno mesto sa nasilnim osudjenicima mi je to odveć naivno, no van toga ovde je sve prizemljeno. Pored priče, i gluma mi je realistična, kao da pripadaju tom nakaznom svetu, dvojica centralnih klinaca su odlični, mada ovde nije cilj da vam likovi "uđu pod kožu",ne radi se ovde o njihovoj dopadljivosti, meni je prava silina filma u pomenutoj "igri" čiji deo jeste, ili niste.

Ažurirao puppet_master - 16.Kolovoz/Aug.2017 u 13:29

I ovaj je oki, AlexDeLarge (mada i za sve ostale koje zanima "zatvorski film), da znadeš 

Meni je A Prophet bio gadan, ne loš film, nego mi je toliko ljigav i gadan glavni lik, najgore meso od čoveka, koji uspeva u tom miljeu, da ti se zgadi život  Ne kažem da je potrebna ikakva glorifikacija ili ulepšavanje ali baš takva, notorna gamad bez trunke časti i srca (da ne kažem nešto drugo) u usponu, meni okreće želudac naopako. 

Meni je isto dobar sad me podseti  (vezano za IRA)  In the Name of the Father (1993). Hunger sam gledao ovaj drugi nisam.