Sumanuta francuska romantična komedija, ujedno i fina društvena satira o komplikovanim odnosima unutar francuskog društva, večito podeljenog na levicu i desnicu, sa uvek gorućim pitanjama imigranata, sumornoj prošlosti sudbine Jevreja, državljanstvu uopšte, uz plovidbu kroz nebrojeno blesavljenja sa upravo multietničnošću dotičnog društva, a opet, sve to ispričano kroz prizmu sulude ljubavi.

I ta ljubav je naravno priča za sebe i budi se izmedju sredovečnog, uštogljenog skoro pa konzervativca Arthura i potpuno otkačene Baje, levičarke, miličice slobodnog duha, alžirskog porekla, koja je na misiji da kresne svakog desničara i promeni mu te tvrde stavove u nešto humanije , no koja se eto zaljubljuje u ovog osobenjaka (glasao za socijaliste, no u dobroj meri apolitičan), mimo njenih navika i misije... Film potom prati nenormalne situacije u koje ovo dvoje toliko različitih blesa upadaju.

Names of Love je prilicno neujednačen, kreće se u svim mogućim pravcima, pa je istovremeno i duhovit, neozbiljan, no sve to sa vrlo ozbiljnim temama. Sam humor prilično varira, na ponešto sam se kikotao kao blesav, negde sam pak kolutao očima, pa tako i njihova ljubav prolazi kroz x različitih faza, dijalozi takodje variraju od fenomenalnog ka sirovo-televizijsko tupavog...dok je i sam šarm Jacques Gamblin-a upitan, meni pre deluje kao stara garda evropskih komicara, Toto, Fernandel, najmanje tip za kakvu romansu, dok je miličica slatkica. No,bitnije od svega toga je da mi je prijala sva ta neujednačenost, ovde ona jednostavno funkcioniše, pa šta god da očekujete od ovako jednog blesavog filma, svi su izgledi da ćete to i dobiti, nudi koješta u toj svojoj čorbi a većina toga je zabavno

Preporuka, valjda.