Fisshu sutôrî aka Fish Story (2009)

Danas je Japan pogodio strašan zemljotres, za njim i cunami, a na neki bizaran način je to povezano sa radnjom ovog filma. Kad sam na TV čuo rečenicu da se Japanci evakuišu na mesta sa višom nadmorskom visinom, jeza me je prošla jer se ta ista rečenica u filmu ponavlja nekoliko puta. Film se lako gleda, ali teško kapira do samog kraja kad naizgled nepovezani i nepovezivi delovi budu uklopljeni u celinu na način koji nema mnogo veze sa realnošću. Ali, to nije nedostatak filma, nego njegova unutrašnja logika. A ona teško nalazi put do gledaoca, baš kao što pesma oko koje se odvija radnja filma ne nalazi slušaoce. Ta nemogućnost komunikacije i zatvorenost za drugog i jesu osnovne teme, ali mi se zaista čini da svet prosto još nije spreman za ovaj i ovakve filmove.