Et maintenant on va où? Aka Where Do We Go Now? (2011)

Liban mi je odavno bio privlačan i egzotičan, tamo negde devedesetih godina sam amaterski prevodio knjigu pisama Halil Džubrana,  pesnika, pisca, slikara, u kojima je ovaj, iako je živeo na zapadu, u Bostonu i New Yorku, pisao prijateljima o svojoj mladosti u Libanu, uz mnoštvo detalja i sa velikom ljubavi prema svojoj matičnoj zemlji,  Libanu dakle. Avaj o njihovoj kinematografiji jedva da sam išta znao (bliže ničemu) pa mi je bilo zadovoljstvo da se prepustim vedrom a opet vrlo ozbiljnom filmiću Where Do We Go Now? najvećem domaćem bioskopskom hitu u Libanu.


Po sredi je gorko slatka priča o naporu žena izolovanog libanskog zaseoka da u njemu spreče eskalaciju religijskog nasilja u tom na hrišćane i muslimane večno podeljenom tlu. One, vernice jedne i druge religije, godinama zajedno dele svu svoju sreću i tugu, zajedno obilaze i grobove svojih muževa, braće i sinova stradalih u tom dugogodišnjem verskom nasilju. Kako je selo udaljeno od velikih gradova i "civilizacije", te kako su u svojoj svakodnevnici upućeni jedni na druge u toj maloj seoskoj zajednici, stanovnici su daleko od svih tih ranijih sukoba, prepušteni tipičnom, često duhovitom, seoskom životu. Seljani se mole različitim bogovima, no i sveštenik i imam sede zajedno u kafani, dok je najdublja povezanost upravo ona seoskih žena. Sve se menja sa (u početku gotovo urnebesno zabavnim) televizorom koji postaje jedna od većih i bitnijih večernjih atrakcija seljana. Jednom prilikom oni čuju da se u gradovima vode religijski sukobi, taman u RTS maniru s početka devedesetih, što nanovo diže davnašnje verske tenzije i netrpeljivost, na šta imune ostaju seoske žene, svesne da će sa tim porastom nasilja one ponovo sahranjivati svoje bližnje muškarce. One se potom u komičnim kao i potresnim situacijama bore za smirivanje sve te bezumne netrpeljivosti...


Zanimljiva sredina, seoski život, živopisni likovi, večna tema besmislenih sukoba koji su svuda oko nas, ispričani u više različitih tonova, sa sanjarskom romansom, tipičnim mentalitetom male sredine, uz patnju, humor, fine kadrove, zbilja filmski praznik.

izuzetan film....ko zaista voli i uživa u filmovima,,,preporuka

Ovo sam gledao i svideo mi se , volim na taj fazon, samo ponekad zavisi od raspoloženja ili umora, npr. posle `Mea Culpa`  od Fred Cavaye-a  mogao komotno  prefinjenije da se uradi i koji mi se nije nešto svideo, dobro druga priča  , i film koji mi je pokidao `Capernaum` i baš prijao, itd. Fino da se osveži tema.