Centurion (2010)

Centurion me je ostavio prilično ravnodušnim. Dok je prethodni Maršalov film Doomsday patio od previše dešavanja  za propratiti (i progutati) pa kad suspenzujete nevericu za autbrejk virusa a on vas prebaci u srednjevekovnu vitešku poteru, pa vas opet vrati u neki madmaxovski postapokaliptični svet, itd; prosto, previše svega. U Centurionu, naprotiv, dešava se premalo stvari i samo trajanje od jedva sat i po čini da ne pomislite da ste uzalud buljili u tv. Dobar deo minutaže odlazi na slikanje Škotske, pa delovi Centuriona mogu da posluže kao promo klip turističke ponude ili razglednica. Pojedine panorame su rip-off iz slavnijih prethodnika (video sam iz Gladijatora i LOTR).
Scenario je rudimentaran, uprošćen, dođite od tačke A do tačke B, pa do C... Od dva razrađenija lika jedan zagine u prvih pola sata. A potencijal engleskog kastinga, posebno Lijam Kaningem i Dejvid Morisi, rekao bih, ostao je nedovoljno iskorišćen (ovaj prvi neuspešno reprizira rolu iz Dog Soldiers, tj. nema dovoljno prostora da se razmahne).
E sad, Maršal je to sve lepo uslikao, film je hard-r. Borbe su krvave, lepo se vidi kad metal prolazi kroz meso i efekti maske tu dosta pomažu. Maršal čini da se stvari brzo odvijaju, da teku glatko, da se scene brzo ređaju, pa vidite da nešto nije u redu tek kad probate da saberete šta se sve tu izdogađalo.
Još uvek čekam da se Maršal prene, sad je u nekom limbu prosečnosti gde pokazuje da ume (to smo ionako znali) al' nikako da to umeće pretoči u zaokruženo delo.