Emocionalno istinita, iskrena skoro pa minijaturna (jedva preko sat vremena trajanja) nezavisne produkcije, govori nam o onim, trebalo bi, prelepim, delom uzvišenim čarima ljudskog dodira, deljenja nežnosti za bližnjima, vođenju ljubavi...avaj onda kada je taj čin neprijatan, nespretan, traumatičan, najkrćce...pogrešan.

Priča je to dakle o porodici, samohranoj majci i njena dva maloletna sina, koji žive u kakvoj melahnoličnoj varoši američke provincije, svo troje bolno usamljeni, željni ljubavi, dodira...i svo troje zalutali u potrazi za istim jednog vrelog leta. I ovo je tek intiman uvid u njihove živote i potrage tokom tih par nedelja leta. Majka u samoći obilazi kakve "igranke" (deluje kao u kakvoj menzi, seoskom "domu kulture" or something, uber depresivno ), stariji sinčić nespremno započinje vezu sa još nespremnijom milicom, dok mladji sin počinje da oseća (u nedostatku boljeg izraza) seksualni naboj iz svoje učiteljice...svi nespretno srljajuci u seksualna budjenja, svako na svoj, neprijatni način.

Film je...uh, suviše kratak, suviše intiman, suviše ljudski, bez velikih spoznaja, jednostavno jedan skromni pogled na one male životne momente, uglavnom atipičnim sa filmski izraz, što ga čini upitno zanimljivim za najveći broj gledalaca. No za filmofile...hajde šta znam, meni je bio dobar, iako svojim pomenutim izrazom može biti dalek drugima. Ukoliko vam tema deluje iole interesantno, i ne tražite epohalna otkrića, eto uvid u ljudske emocije i stranputice je ipak bolje naći u ovako jednom malom filmu no u reality programima (koji su sve samo ne reality ionako).

Od mene ima toplinu.