Who Is America? (2018)

 

Žanr: komedija   Uloge:  Sacha Baron Cohen, Christy Cones, Matt Gaetz Jezik: engleski   Radnja: Tokom sedam epizoda satirične serije Who Is America?, njen autor, komičar Saša Baron Koen, istražuje raznolike pojedince koji čine ovu jedinstvenu naciju, od zloglasnih do nepoznatih, širom političkog i kulturnog spektra. IMDB

  Druga epizoda ne kaska mnogo za prvom iako je Baron malo smanjio doživljaj. Nije se pojavio u ulozi slikara naivca koji je izašao iz mardelja. Ova epizoda je sva u duhu neviđene borbe protiv terorizma i verske tolerancije.

  Izgkeda da Amewrikanci nisu imuni na ovu felu umetnika.

  U zadnjoj epizodi vratio se jedan od mojih omiljenih Baronovih kreacija. Robijaš se vratio ne kao slikar već kao muzičar. Podseti me to na rahmetli Čarlsa Mensona koji je iz mardelja izdavao ploče. Kažu da je slučajno tokom svog muziciranja slučajno snimio jedno ubistvo i da je zbog toga imao problema.

  Posle odličnih prvih epizoda došlo je do pada kvaliteta. Zadnja epizoda ne prati taj trend.

 

  Za početak, završio sam prvu sezonu za koju se nadam da neće biti jedina.

  Više sam nego zadovoljan baronijama Saše Barona koji je, često i na neprimeren način, napravio presek američlog društva. Uradio je to tako što je pojedine njihove predstavnike svojim trolovanjem doslovno napravio budalama. Predstavnici su iz različitih nacija, slojeva društva i uticaja. Zahvaljujući njima on je krišom snimio gotovo nadrealne scene i situcije u kojim je iskarikirao desnićare, liberale, radikalne feministe, levičare, modnu industriju i političare. Uspeo je to preko šest različitih i čudnih likova koje je stvorio za potrebe serije. Saša i njegova šestorka, njegovih šest alter ego kreacija su uspeli da naprave čudo. Starog i olinjalog desničara je naterao da obuče suknju i glumi lezbejku na njihovom maršu, teksaške rasiste je maskirao u Meksikance...Političari koji imaju moć su ipak najgore prošli. Ne znam kako mu je uspelo da jednog od njih natera da se gologuz bori protiv muslimanksih terorista, video sam da mu je uspelo.

  Uspelo mu je i više od toga kroz seriju više manje uspešnih skečeva i nesebičnu pomoć žrtava koje je odabrao i tajno snimao. Ogolio ih je do koske tako da nijednog trenutka nisam osetio žaljenje prema zatucanim, povodljivim i ograničenim budalama koji iz svoje glave deklamuju tuđe reči. Svejedno je da li su to leva ili desna skretanja, uglavnom je to pomodarstvo koje nekom liku sa skromnim ig količnikom inteligencije daje za pravo da veliča rasizam, radikalni feminizam ...(dopisati po želji). Rezultat je blesavljenje kakvom nema kraja, ludorija koja može biti itekako opasna. Budala koja misli da ako govori tuđe misli i sprovodi isto takve ideje nije ništa drugo nego tempirana bomba ako joj se povlađuje. Saša je uradio pravu stvar, demistifikovao je gospodu i njihova skretanja, nije ih jedino nazvao imenom. A budali treba tako zvati, možda nije lepo, zato deluje lekovito.

  Za mene je ova baronija bila apsolutno osveženje.