Za početak, završio sam prvu sezonu za koju se nadam da neće biti jedina.

  Više sam nego zadovoljan baronijama Saše Barona koji je, često i na neprimeren način, napravio presek američlog društva. Uradio je to tako što je pojedine njihove predstavnike svojim trolovanjem doslovno napravio budalama. Predstavnici su iz različitih nacija, slojeva društva i uticaja. Zahvaljujući njima on je krišom snimio gotovo nadrealne scene i situcije u kojim je iskarikirao desnićare, liberale, radikalne feministe, levičare, modnu industriju i političare. Uspeo je to preko šest različitih i čudnih likova koje je stvorio za potrebe serije. Saša i njegova šestorka, njegovih šest alter ego kreacija su uspeli da naprave čudo. Starog i olinjalog desničara je naterao da obuče suknju i glumi lezbejku na njihovom maršu, teksaške rasiste je maskirao u Meksikance...Političari koji imaju moć su ipak najgore prošli. Ne znam kako mu je uspelo da jednog od njih natera da se gologuz bori protiv muslimanksih terorista, video sam da mu je uspelo.

  Uspelo mu je i više od toga kroz seriju više manje uspešnih skečeva i nesebičnu pomoć žrtava koje je odabrao i tajno snimao. Ogolio ih je do koske tako da nijednog trenutka nisam osetio žaljenje prema zatucanim, povodljivim i ograničenim budalama koji iz svoje glave deklamuju tuđe reči. Svejedno je da li su to leva ili desna skretanja, uglavnom je to pomodarstvo koje nekom liku sa skromnim ig količnikom inteligencije daje za pravo da veliča rasizam, radikalni feminizam ...(dopisati po želji). Rezultat je blesavljenje kakvom nema kraja, ludorija koja može biti itekako opasna. Budala koja misli da ako govori tuđe misli i sprovodi isto takve ideje nije ništa drugo nego tempirana bomba ako joj se povlađuje. Saša je uradio pravu stvar, demistifikovao je gospodu i njihova skretanja, nije ih jedino nazvao imenom. A budali treba tako zvati, možda nije lepo, zato deluje lekovito.

  Za mene je ova baronija bila apsolutno osveženje.

 

  Za sada mi je šesta epizoda koju sam upravo odgledao ubedljivo najbolja. Udarna četvorka me je toliko nasmejala i uzdrmala da će se pamtiti. Ne mogu da ocenim ko je bio bolji, mislim ipak da je novinar za nijansu bolji od ostalih. Mislio sam da je Srbin info naš specijalitet, mislio sam tako i prevario se. Oni tamo su luđi od nas sa harpom, teorijama zavere, uraganima i ko zna čime sve ne. Skoro sam pao sa stolice kad sam video mikser helikopter a onda je došao i ostatak u vidu kuhinjskih čarolija i porođaja liberala.

  Do kraja sezine nema još mnogo i raman kad pomislim Baron je ispucao svu municiju on me pozitivno iznenadi. Ovo nije satira, ovo je odavno već postalo satiranje.

  Izgkeda da Amewrikanci nisu imuni na ovu felu umetnika.

  U zadnjoj epizodi vratio se jedan od mojih omiljenih Baronovih kreacija. Robijaš se vratio ne kao slikar već kao muzičar. Podseti me to na rahmetli Čarlsa Mensona koji je iz mardelja izdavao ploče. Kažu da je slučajno tokom svog muziciranja slučajno snimio jedno ubistvo i da je zbog toga imao problema.

  Posle odličnih prvih epizoda došlo je do pada kvaliteta. Zadnja epizoda ne prati taj trend.

 

  Druga epizoda ne kaska mnogo za prvom iako je Baron malo smanjio doživljaj. Nije se pojavio u ulozi slikara naivca koji je izašao iz mardelja. Ova epizoda je sva u duhu neviđene borbe protiv terorizma i verske tolerancije.

  Odgledao sam pilot epizodu koja je fenomenalna.

  Verujem da pripadam manjini koja nije gledala sve baronije Saše Barona Koena. NIsam gledao ni ne nametavam Ali Džija ili Borata. Potpuno sam bio ravnodušan prema tim fenomenima. Bruno mi je bio grozan dok mi je Diktator baš legao. Ukapirao sam onda ulogu koju je samom sebi dodelio Baron u savremenom filmu. Nije to ništa novo, poznata je srednjevekovna institucija zvana dvorsla luda. Dvorska luda je bila najbolji, često i jedini, prijatelj svakog vladara. Samo ona je mogla da vladaru saspe sve u lice. Nešto slično radi Baron sa svojim baronijama u kojima je nadmašio sebe. Možda je bolje da ga nazoven trolom koji po ko zna koji put uspeva da u svoje gluposti uveri sagovornike. Dobro mu ide trolovanje kroz formu lažnog intervjua.

  Pilot epizoda je urnebes koji pravi dotični koji je trenutno u petostrukoj ulozi. Četiri lika koje glumi obesmišljavaju preko "ozbiljnih" sagovornika sav besmisao ne samo američke politike i društva.

  Da ne dužim mnogo, više sam nego zadovoljan pilot epizodom. Najlepše od svega je što su uglavnom poznati uzori koji su inspiracija za likove. Prvi je uspeo miks dve uloge koje je velemajstorski izneo M. Mekonahi. Dovoljno je napisati True Detective i Dallas Buyers Club. Umetnik koji je upravo izašao iz mardelja nije ništa drugo nego do bola iskarikirani Vorhol koji je prvi počeo da svoje telesne izlučevine meša u boje kojima je mazao svoja "remek dela". Nisam još prokljuvio ko je zatvorska ptičica koja obnaša Vorholovo stvaralaštvo.

  Nije mi običaj da posle svake epizode ostavljam komentar, ovde ću to morati da radim. Sama radnja možda jeste banalna, likovi u ovom kulturnom, političkom i ko zna kakvom još nokautu, nisu.

  Prekidam jer ne želim da otkrivam previše.

  Ubacio sam naknadno deo u kom se vidi spisak žrtava koje su obrađene u seriji.