U Zmajevom gnezdu rimejk! (24.07.2018.)   | BA | HR | MK | RS | SI |

I šta onda, kada ukradem kakvo milo biće, da okrenem leđa mirhici koja je bila tu za mene onda kada nije iko drugi. Nah. Nije da me ne nervira, užasava ponekada, izbacio bih je na sneg, vezao za radijator, šta sve ne, ali ne mogu.  Trudim se da nerviram i užasavam i ja nju, pravde radi, sve u nadi da će poslati asasine na mene, koje ću ja ljuto poraziti u roku od odmah, pa da se ili mirimo ili sporazumno raziđemo, no da se zamajavam nekim tamo udovicama, bogatunkama and such, pih, kažem, pih. Pa svi imaju više love od mene, šta će mi sad još udovica u tako čemu?  Kao da je lako mene trpeti. Uostalom evo izumirem danima i noćima, kraj mi je blizu, nisam ikada imao non-stop brutalni kašalj i temperaturu tokom 7 dana a nemaju nameru da se povuku, samo mi biva gore, ne može se ni spavati duže od max par sati dnevno, iz x puta, ne znam kako sam uopšte na nogama.