The Zone of Interest (2023)

puppet_master piše: zašto bih zaboga miloga uživao (u nedostatku bolje reči) u nenarativnom filmu koji govori o prošlosti, to je pre filmić za neko drugo društvo, ja ne moram ići prostorom ni vremenom predaleko da bih odavno bio svestan svega toga.

Ali ako ti tražiš od ovog filma nešto što ovaj film nije, to je drugi par rukava.

Izvini, nisam znao da je uvijek do tebe, ja sam ovdje nov. Ali ni ne moram ja da ispratim cijeli tvoj forumski opus da bih zaključio da nisi otvoren prema ovakvim filmovima. To si uostalom i sam potvrdio u svojim narednim postovima. Sad si eto i sarkastičan i nastavljao si pričicu...

O filmu. Ovaj film ne govori o prošlosti, nego o sadašnjosti. To je film za ovo društvo, koje misli da je sve vidjelo, sve razumije i sve zna. Za nas koje ne zanima ni filmska ni RL porodica Hoss, o kojima isto sve znamo, koji su neljudi i o kojima nema šta da se razmišlja. Baš zato i zbog toga, za gledaoce, čitaoce, uživaoce narativnih fimova o prošlosti, evo nenarativni film koji govori o prošlosti, nema bolje riječi, to je upravo to. Baš zato što želimo da prošlost pripada prošlosti, sadašnjost sadašnjosti, baš zato što to prija ovo ne prija. Ko je rekao da treba da prija? Ko se pita? Šta se želi reći? Hoćeš samo da ti pričam ono što ti prija? Inače mi ne vjeruješ? Nisam ti pružio više?

Vidiš da je film baš za tebe, ali ti nisi htio da budeš prijemnik.

Autor može zamisliti šta god, pored toga što film gotovo nikada ne ispadne onako kako su ga zamislili, o čemu sami pričaju od kada je filma, meni je svakako na prvom mestu bitan moj utisak, ono kako ga ja vidim, šta god autor želeo, nemam ja mnogo od toga, imam samo svoje oči, on će uvek braniti svoje delo, imati svoje motive i misli, ja ću pa uvek imati samo sebe. Inače pa volim lične postove, lične misli, nemam šta pisati tuđe interpretacije, dok i kada pišem referišem isključivo svoj doživljaj, ne znam drugačije da razmišljam uostalom, nije da će neko imati ne znam ni ja šta od toga, šta pa ja imam od tuđih stavova i misli, razmenjujemo misli prosto, nekome gode, neko voli moj um, stil, drugi pa ne mogu da me podnesu (), tako nam je to. Nema tu iznenađenja. 

Generalno volim taj "svakom svoje" pristup, najlakše mi bude da funkcinišem tako, naravno da se može ponešto naučiti ili sagledati i iz tuđeg ugla, nije to smak sveta, naprotiv, tek mi je najbliže da se prvo ipak zagledam u sebe, da negujem svoj stil, izbacim ono što je u meni, previše buke sa strane mene lično zbunjuje, svakako me gura od mene samog nekim delom, ne volim da ponavljam tuđe reči i misli, to je pogotovo do mene, iz nekog blesavog razloga nikada nisam bio u stanju da pamtim citate ili čak ni viceve, bukvalno jedva da znam jedan-dva (citat, vica) za sve ove godine, po nekom defaultu sam okrenutiji sebi, no time rizikujem da zazvučim kao tip zatvorenog uma nanovo, pa bolje da ne idem na tu stranu  samo želim da kažem da je ipak i do prirode, urođenih stvari, karaktera, ne kakvog otpora prema tuđim mislima,daleko bilo.