The Talk of the Town (1942)

(1942)

Cary Grant je Leopold Dilg, buntovni anarhista, politički aktivista, uhapšen pod sumnjom da je podmetnuo požar (koji je usmrtio jednog radnika) u varoškoj fabrici. Videći da mu se namešta duga robija, on beži iz zatvora, povređuje članak i dolazi do stare kuće svoje školske drugarice Nore (šarmantna Jean Arthur koja je ovde drugi put sa Grantom, posle filma Only Angels Have Wings), kuća je predviđena za izdavanje i Nora vrši finalno spremanje pred predaju ključeva novom stanaru. U početku uplašena i zbunjena, no ipak verujući u Leopoldovu nevinost odlučuje da ga sakrije. Međutim, novi stanar dolazi te noći, uštogljeni i ugledni profesor prava, Lightcap (Ronald Colman). Kako bi pomogla Leopoldu, Nora upada u sve veće i komičnije situacije u pokušaju da svi zajedno ostanu pod tim krovom, daleko od policijske potere za Leopoldom. Ona ga predstavlja kao baštovana, i on se zapravo vrlo brzo sprijatelji sa profesorom sa kojim deli strast prema pravnim pitanjima, šahu, hrani...no naravno da se cela ta maskarada uskoro razotkriva, što povlači i ozbiljnije tonove filma unutar cele te, inače vedre, zavrzlame... 

Svideo mi se blesavi spoj pravne drame sa komedijom i romansom (obojica, i Leopold i profesor se zaljubljuju u Noru), dok se uz celu priču provlače i ozbiljna pitanja suprotstavljenih shvatanja zakona dvojice aktera, sa moralno-etičkim zavrzlamama, često inteligentnim dijalozima. Posebno me je fino iznenadio Colman (mada mu je i sam lik fino napisan), nekim čudom nisam ranije gledao išta sa dotičnim glumcem (u vreme dok pisah ovo). Ono što mi se, međutim, nije svidelo, je to što bih voleo da je film ipak malo topliji (nije da je hladan) tj da je akcenat ipak bio još više na hemiji izmedju Granta i Arthurove, slatki su i ugirani, gre'ota što se kroz film (od 2 sata) provlači toliko toga, sa najmanje romanse, reklo bi se da je dosta toga neiskorišćeno na toj strani, usled trčkaranja po komediji, muškim prijateljstvom profe i Leopolda, i naročito celog tog Leopoldovog slučaja, bežanja od policije, raskrinkavanja nameštaljke itd...dok je Jean Arthur preslatka...scene gde je u muškoj povećoj pidžamici su mi antologijske. 

Kako bilo, šarmantni i meni drag klasik.

Korisnik	Poruka Tema Pretraži Opcije teme Odgovori Otvori novu temu Verzija za ispis Translate Tema
puppet_master Profil člana Pronađi sve prevode Pošaljite privatnu poruku Pronađi postove člana Dodaj na listu prijatelja eXtreme member Pridružen: 21.Lipanj/Jun.2017 Lokacija: BG, Jugoslavija Status: Offline Points: 77212	Opcije posta Odgovori Citiraj puppet_master Prijavi poruku Thanks(0) Citiraj Odgovor Tema: The Talk of the Town (1942) Objavljeno: 08.Prosinac/Dec.2022 u 03:48
	Cary Grant je Leopold Dilg, buntovni anarhista, politički aktivista, uhapšen pod sumnjom da je podmetnuo požar (koji je usmrtio jednog radnika) u varoškoj fabrici. Videći da mu se namešta duga robija, on beži iz zatvora, povređuje članak i dolazi do stare kuće svoje školske drugarice Nore (šarmantna Jean Arthur koja je ovde drugi put sa Grantom, posle filma Only Angels Have Wings), kuća je predviđena za izdavanje i Nora vrši finalno spremanje pred predaju ključeva novom stanaru. U početku uplašena i zbunjena, no ipak verujući u Leopoldovu nevinost odlučuje da ga sakrije. Međutim, novi stanar dolazi te noći, uštogljeni i ugledni profesor prava, Lightcap (Ronald Colman). Kako bi pomogla Leopoldu, Nora upada u sve veće i komičnije situacije u pokušaju da svi zajedno ostanu pod tim krovom, daleko od policijske potere za Leopoldom. Ona ga predstavlja kao baštovana, i on se zapravo vrlo brzo sprijatelji sa profesorom sa kojim deli strast prema pravnim pitanjima, šahu, hrani...no naravno da se cela ta maskarada uskoro razotkriva, što povlači i ozbiljnije tonove filma unutar cele te, inače vedre, zavrzlame... Svideo mi se blesavi spoj pravne drame sa komedijom i romansom (obojica, i Leopold i profesor se zaljubljuju u Noru), dok se uz celu priču provlače i ozbiljna pitanja suprotstavljenih shvatanja zakona dvojice aktera, sa moralno-etičkim zavrzlamama, često inteligentnim dijalozima. Posebno me je fino iznenadio Colman (mada mu je i sam lik fino napisan), nekim čudom nisam ranije gledao išta sa dotičnim glumcem (u vreme dok pisah ovo). Ono što mi se, međutim, nije svidelo, je to što bih voleo da je film ipak malo topliji (nije da je hladan) tj da je akcenat ipak bio još više na hemiji izmedju Granta i Arthurove, slatki su i ugirani, gre'ota što se kroz film (od 2 sata) provlači toliko toga, sa najmanje romanse, reklo bi se da je dosta toga neiskorišćeno na toj strani, usled trčkaranja po komediji, muškim prijateljstvom profe i Leopolda, i naročito celog tog Leopoldovog slučaja, bežanja od policije, raskrinkavanja nameštaljke itd...dok je Jean Arthur preslatka...scene gde je u muškoj povećoj pidžamici su mi antologijske. Kako bilo, šarmantni i meni drag klasik.

The Talk of the Town (1942)

The Talk of the Town (1942) | BA | HR | MK | RS | SI |

Godina:

Žanr:

Trajanje:

Režija:

Scenarij:

Glavne uloge: