Svideo mi se blesavi spoj pravne drame sa komedijom i romansom (obojica, i Leopold i profesor se zaljubljuju u Noru), dok se uz celu priču provlače i ozbiljna pitanja suprotstavljenih shvatanja zakona dvojice aktera, sa moralno-etičkim zavrzlamama, često inteligentnim dijalozima. Posebno me je fino iznenadio Colman (mada mu je i sam lik fino napisan), nekim čudom nisam ranije gledao išta sa dotičnim glumcem (u vreme dok pisah ovo). Ono što mi se, međutim, nije svidelo, je to što bih voleo da je film ipak malo topliji (nije da je hladan) tj da je akcenat ipak bio još više na hemiji izmedju Granta i Arthurove, slatki su i ugirani, gre'ota što se kroz film (od 2 sata) provlači toliko toga, sa najmanje romanse, reklo bi se da je dosta toga neiskorišćeno na toj strani, usled trčkaranja po komediji, muškim prijateljstvom profe i Leopolda, i naročito celog tog Leopoldovog slučaja, bežanja od policije, raskrinkavanja nameštaljke itd...dok je Jean Arthur preslatka...scene gde je u muškoj povećoj pidžamici su mi antologijske. 

Kako bilo, šarmantni i meni drag klasik.