Fanovi, fanovi, prave se klanovi,
Kamerune, Kamerune, Alex se u tebe kune.

Ne vredi, neću lično više nikoga da napadam i da mi posle stižu opomene jer me određeni član prijavio da sam ga mentalno, psihički, na rasnoj, verskoj i nacionalnoj osnovi vređao i uznemiravao.
Veće su uvrede išle ka meni, ali preko toga se prešlo, i niko nije bio upozoren osim mene.
Ovde je i dalje politika čopora i većine, a to znači da određeni članovi koji čine većinu kada komentarišu neko remek delo odmah istovremeno napadaju članove koji se ne slažu sa njihovim mišljenjem.
I to koliko vidim pojedincima ne odgovara kada se skrnave njihovi ljubimci (filmovi i serije). Postaju preosetljivi na kritički stav, brane do iznemoglosti i imaju neka nadrealna ubeđenja.
Toliko su opijeni da bi se pobili samo da odbrane svoj stav, koji je za njih toliko bitan da imam utisak kao da su oni lično snimali i napisali to nešto što vole, obožavaju, slave, doživljavaju, kao neki kult.

Opet pitam, da li davim nekog ovde sa foruma?
Da li smem da iznesem suprotan stav, koji nije u skladu sa većinom članova?
Da li moram da se uvlačim pojedinim članovima tako što ću svaki pozitivan stav da odobrim, a svaki negativni da napadnem?
Ceo život sam bio u manjini i prkosio većini, tako će i ostati.
Ako to nekome smeta, njegov problem.
Ako je nekome ugrožen život koji živi ovde na forumu neka se obrati meni lično, a ne da me tužaka kod admina, jer sve može da se reši ako se nađemo na pola puta, pola prkosa - pola ponosa (Neda Ukraden).

Jedini koji me za sada razume to je Gospodar lutaka, koliko - toliko mu ne smeta ono što pišem.
Jokser me odvaljivao, čak me slao kod Polanskog da me mazi, niko mu ništa prigovorijo nije.
Alex gleda sve i svašta i traži podršku, od mene nema sve dok ne ogleda neki normalan film sa realnom pričom.

Ostali neka mi oproste, ali neću ih zvati u goste.
Ako niste prokljuvili, ja obožavam da se sprdam, mislim da ovde mogu to sebi da priuštim. Ko hoće ozbiljnu polemiku, dobiće je u vrlo skromnim količinama.
Nikog tužio nisam, niti ću, idem sam, kao u pesmi grupe Ritam Nereda!

Proklet bio Terminatore!!!

Hoćemo li se sada baviti i Terminatorima nakon toliko godina!?

Hajde da pokušam pojasniti mlađem kolegi Miziju ono što ga očigledno žulja, uz napomenu da ja nikoga nikome nisam tužio niti me neko rečima može povrediti.

Prvo, kada se mi stogodišnjaci nekome obraćamo i kažemo da je za "mene" nešto sjajno i remek delo, nekako uvek naglasimo ono ZA MENE i ne očekujemo da to tako mora biti i za nekog drugog. Naprotiv, ostavimo prostor za različito mišljenje, da se sa nekim ne složimo, cenimo tuđe mišljenje i ukus, ne sprdamo se na tuđ račun, ali branimo svoje jer ako nemamo svoje ja i izgrađen ukus, onda i nismo do kraja formirane ličnosti. Takođe, rekao bih da generalno poštujemo silan trud ljudi koji proizvode pokretne slike za našu zabavu, pa čak i kada nam se nešto uopšte ne dopadne, imamo meru i stil u kritici.

Dakle poenta je u stilu obraćanja i pisanja, u uvažavanju tuđih različitosti, a pogotovo u poštovanju drugih, pogotovo ako znaš da su ti drugi dovoljno stariji da ti budu roditelji. Eto, samo toliko.

E sad, što se tiče Terminatora, logično je da emocija ne može biti ista kod mene koji sam u to vreme bio mladi petnaestogodišnjak (premijere u bioskopu T1 se sećam i dan danas kako je to spektakularno delovalo u tadašnjoj državi), a kad se pojavio T2, tad sam uveliko odradio vojsku, bio metalac koji je slušao ponešto i od GNR, obožavao fantastiku i pronašao mnogo toga srodnog u filmu.

To su filmovi koji su nas stogodišnjake tada oblikovali i bili skroz aktuelni, a logično je da ni ja nisam mogao baš do kraja da skapiram emociju mojih roditelja koji su živeli kroz neke crno-bele legende, đuskali uz Bitlse i slično. Svako vreme nosi svoje, a toga sam se dotakao i kroz prizmu Mavericka, odnosno nastavka Top Gun. Tako ćete i vi mladi (možda) jednog dana da se sećate nekih hitova iz vašeg vremena i da se emocionalno vezujete, dok vam se vaša deca budu smejala i zvala vas matorcima

E sad, kad smo razrešili taj neki emocionalni momenat, da se dotaknemo i suštine. Nije niko sa foruma proglasio Terminatora za kultno ostvarenje, remek delo ili franšizu koja pomera neke granice. To su uradili mnogi stručni ljudi, kritičari i poznavaoci čije mišljenje ima težinu. Naravno, uvek se treba ograničiti na činjenicu da se radi o akcionim filmovima koji nemaju dubinu i umetnički potencijal kao neke cenjene drame i poslastice za umetnike i kritičare. Ali u segmentu visokooktanske akcione fantastike Terminator franšiza apsolutno ima svoje mesto u istoriji, svidelo se to nekome ili ne.

A naravno da je dozvoljeno da se Miziju ne dopadne i ja mogu da poštujem taj izdvojeni stav, ali mora i Mizi da ispoštuje druge, posebno starije, uz dobronamernu sugestiju da više ne gubi dragoceno vreme na analizu nečega što mu ionako ne paše mnogo. Eto, ja se ne bavim uopšte analizom nekih današnjih megahitova po ukusu mlađih jer imam pametnije stvari u životu za raditi

Peace

Dobro de, ne ulazeći u Mizijeve motive, ja prvi mešam narečja gotovo svih naših naroda, vrlo namerno, godinama već i to se da ostetiti u mnogim mojim rečenicama, ne uvek. 

Toliko o tome.

Bogami za onakve mišiće ko u Linde Hamilton valja par godina ne izlaziti iz teretane.