Jorgos Lanthimos već u novom SF, a tu je i Emma (19.05.2024.)   | BA | HR | MK | RS | SI |

Rimejkovi su mi takva nadmenost, da se to kosi sa narcizmom. Kao fazon, "dobar je to film, ali ja ću to bolje da odradim, ubaciću malo Greek weird wave, malo gole Eme Stoun,,, i da, biće na engleskom".

Baš piše Tarantino u svojoj esejističko-autobiografskoj knjizi o priči kada su krajem 1960ih, za stolom sedeli George Cukor, Peter Bogdanovich i Dennis Hopper, kada je Hopper uz kez rekao Cukoru "Sahranićemo vas", misleći na slom studija, suton doba hollywoodskih legendi, njihovih najčešće priča u rukavicama sa znanim ishodom, jašući talas "Novog Hollywooda" kojeg je (Hopper dakle) bio deo. Na Bogdanovichevo zaprepašćenje, jer ovaj (Cukor) ipak ne zaslužuje takve reči, pa ne znam koliko istine bilo u tome. To je zvučalo i grđe od narcizma i nadmenosti. Ali hej, jesu ih sahranili, uneli svežinu, počeli pričati priče koje je pubilika bila željna čuti, gledati bitno drugačije filmove, umorna od pa tadašnjih usiljenih filmova. Svako vreme nosi svoje breme, zasićenost, promenu, možda se mora biti i nadmen. Nije sasvim isto kao trend rimejkovanja, nastavaka, franšiza and shit, no svakako su uzimali stare motive i prosto ih pričali na svoj način. 

Zašto bi iko bio prošlost, svako ima svoj izraz, sva trojica nisu deo trenda, svako je svoj, svako ima svoju publiku, ima mesta za sve a da opet ne bude iko od njih deo kakve usiljenosti današnjeg filmskog izraza. Dobro, Nolan meni nije previše blizak ali suštinski nemam išta protiv njega. Voleo Insomniu i nekim delom Interstellar, uopšte mu filmovi znaju biti interesantni. Svakako ne vidim ikoga od njih kao prošlost, niti je uostalom problem današnjeg filma u ma kome od njih. 

Pod trend, mislim na netalentovanst, usiljenost, odsustvo svežine, ideje, mašte, stoji da svako na svoj način vidi nekakav problem sa filmovima danas, meni je tek uporno to navedeno mučno. 

To je istina, voleo bih da na svetu postoji makar još neka i samo dva Kubrickova filma, gde bi mi bio kraj, sve (osim Spartaka) mogu gledati nanovo, u svakom svojem dobu i stanju. Slično i za ostale koje si naveo (pozni Kurosawa mi je bio dalek, ali to sam sve gledao u svojim teen danima, pa bi moglo biti da bi ih drugačije doživeo sada).