Druga je stvar to što je trenutno era lenjosti i netalentovanosti, u kombinaciji sa korporativnim hollywoodom neizbežno je biti izložen imbecilnim odlukama, filmovima, nepotrebnim ponovljenim pričama. Ne bih krivio svakog autora za baš nadmenost. Na stranu to što masa filmova zaslužuje da im se priđe nanovo, iz bitno drugačijeg ugla, no opet je problem ta netalentovanost, džabe svega kada se previše toga radi uporno tuplje i sve čini samo još gorim. Dok autor mora verovati u sebe, svoju priču, po meni, samouverenost je vrlina onda kada si okružen upravo imbecilnim vrednostima, milion prepreka, pravila koja moraš zaobilaziti, kompromisa koje ne želiš praviti itd, iako to vrlo lako može izgledati kao narcizam, nadmenost, ali drugačije se niti šta može napraviti, niti išta promeniti.

Opet, druga je stvar to što biraju uporno potpuno pogrešne filmove za rimejkovati. 

Sa druge strane, ta uporna negativnost pogotovo ne vodi ikuda, ne moramo imati bezrezervne nade, vere u autore, filmove, doba, ovo ili ono, ali opet, jbg, ja sam tu da slavim filmove, svoju ljubav i pasiju prema njima, dosadan mi je fatalizam, sveopšte crnilo "jao nikada gore, sve je sranje, niko ne zna da snimi film", gomila gluposti i besmislica, izgovori da se gaji nezadovoljstvo, čemu to, niti bi mi donelo išta dobro, niti je iole deo stvarnosti, niti iko od tih autora zaslužuje da ih uporno obezvređujemo, pride je licemerno, jer za koji moj onda uopšte gledamo filmove ako je išta iole tako. Tako da volim da vidim lepotu u filmovima, čak i danas, niko me ne tera da slavim Oppenheimera, Barbie, Killers of the Flower Moon ali ima i (meni) finih filmova, pohvalim koješta, kada se setim.  

Niko od navedenih nije prosečan u ma čemu, preteruješ do besvesti. Sva trojica imaju svoj šmek, svoju priču. Pazi, drugo je to da li nam to leži, da li uvek, da li u ovoj ili onoj meri. No daleko su od današnjeg ili pa proseka ma kog vremena. Da mikroskopom tražim mediokritet u Tarantinu, Nolanu, Jorgosu, ne bih našao a šta je lakše negoli tražiti mane u ljudima ili u ma kojoj vrsti umetnosti, zabave, i opet ne bi to moglo tek tako.  Aman i zašto bi? Ta nisu oni nekakvi trendseteri, pojedinci, šta ću tražiti manu u ma kome od njih, u trenutku kada godinama eto npr Disney zlostavlja i urniše američki film danas. 

Pa ne mogu voleti Film (tek) zbog Kubricka i Kurosawe, volim ih i zbog Carpentera, Capre, John Woo-a, Melvillea, kao što ih mogu voleti i danas zbog upravo Tarantina, Paul Thomas Andersona, ovog-onog, jedan je Kubrick, jedan Kurosawa, vala jedan je i Tarantino ili Anderson. A mogu voleti i golden harvest kung fu filmove, heroic bloodshed ackijaše zlatnog doba HK filma, Jackie Chana, mogu voleti westerne, milion toga drugog, što niđe veze nema sa Kubrickom. Daj mi Drakulu i Frankenštajna u kadru, meni već bude praznik. Daj mi neku zubtatu neman, eto veselja. Nešto fino u svemiru? To mi bre ko vruća musaka iz rerne. Si blesav. Nije film rođen nit' je umro sa Kubrickom.