La flaqueza del bolchevique (2003)

Neobična ljubavna priča, rađena po nagrađivanom romanu Lorenzo Silve, je zaravo još jedan film o škakljivoj temi emocionalne povezanosti starijeg muškarca i petnaestogodišnje devojčice, ovde predstavljenim od strane sjajnih Luis Tosara i Marie Valverde, u njenoj prvoj ulozi na filmu.


Pablo je sredovečni, razočarani i prgavi madridski bankar, svoje levičarske ideale je odavno zamenio za fensi kanceleriju i grafikone, hladni korporativni svet, sada mahom usamljen, ljut i lajav, ovu priču započinje glupavim sudarom u sred saobraćajne gužve, mileći par kilometara na sat, pravo u "guzicu" kakve podjednako prgave milice Sonsoles. Iako mu je privlačna, još i više mu je iritantna, te neprijateljske varnice nastaju odmah. Pablo kasnije dodatno pobesni jer ga Sonsoles tužaka za kakve izmišljene povrede, te ovaj počinje svoju prljavu igru telefonskih pretnji, usputno istražujući milicu, ne bi li joj još kako napakostio. Saznaje da ova ima i (mnogo) mlađu sestru, Mariju (Maria Valverde, meni uvek slađa od života, tako i ovde), koju Pablo počinje, ako mene ko pita prilično naopako i nimalo suptilno, pratiti, oko škole ništa manje, gde je i presreće, predstavljajući se kao pub, tražeći kakve glupave infos tobože o narkoticima u školi.

Avaj, Pablo ubrzo biva opčinjen duhom mlade Marije, zaboravlja svoje podle planove ka Sonsoles, iskreno se zbližavajući sa devojčicom (ruku na srce, bez kakvih nastranih/neprikladnih motiva), videvši u njoj svoj davno izgubljeni buntovni duh, dok i sama Marija biva zaintrigirana ovim strarijim tipom koji je iskreno zainteresovan njom... oni postepeno razvijaju prijateljski odnos, topao i emotivan, ipak više platonski, što sve komplikuje i vodi u tragično finale...istina meni mlako, sa upitnom porukom, očito bez "cojones" autora, no malo njih ih danas imaju pa me to nije previše nerviralo, prijali su mi sami glumci, šarm Marie Valverde koju volim.

Šarma ima i sam film, koji je, avaj, mahom nespretno vođen, voleo bih da je bio "tvrđi"/hrabriji, no svejedno je dovoljno interesantan, meni ipak spada u domen onih "glumačkih" filmova, uprkos zanimljivoj, nedovoljno iskorišćenoj temi.

Naslov je vezan za jedan razgovor Pabla i Marije, kada ga ona upita "Da li si ti socijalist?" na šta joj ovaj odgovara "Ne, ja sam boljševik, socijalisti bi samo oduzeli bogatstvo imućnima, boljševici bi pobili i siromašne i bogate"


Ažurirao puppet_master - 19.Kolovoz/Aug.2017 u 20:32