Jumeogi unda (2005)

Kao i većina filmova o boksu, i u Crying fist je boks naravno pre metafora života sa svim pobedama, porazima, teškim nokautima, kontroli distance, iznad svega sposobnosti da se ostane na nogama primajući jake udarce, naravno i o borbi kao takvoj.

Film prati sudbine dvojice očajnika, obojica su notorna sirotinja sa previše zidova svuda oko sebe. Stariji, Tae-shik (uvek fenomenalni Choi Min-Sik) je u svojim četrdesetim, nosioc olimpijske medalje u boksu, no sav uspeh mu je ostao daleko u prošlosti...sada je razveden i nemoćan da vrati svoju porodicu do koje mu je jedino i stalo, večito se krije od uterivača dugova, na sred ulice usputnim prolaznicima nudi sebe kao vreću za udaranje za bednu lovu, tek kako bi se prehranio, davi se u alkoholu.

Mlađi, dvadesetogodišnjak Sang-hwan je sitni lopov, agresivan, krstari ulicama i pravi besmislena sranja, van svake kontrole izgrižen gadnim životnim okolnostima. Baka mu je bolesna, ne zna za majku, otac koji mu je jedini bio životni stub je ubijen...dospeva u zatvor gde u boksu pronalazi ventil za bes i sve svoje nesreće. Naravno, sudbina spaja ovu dvojicu tipova...gde drugo nego u ringu, gde se mogu izboriti kako sa svojim dotadašnjim životom i nemirima, tako i okrenuti novi list u njihovom sumornom svetu.

Vrlo dobar, moglo bi se reći višeslojan film koji pokriva sve zakonitosti žanra, uz sjajnu glumu, sentimentalnu priču bez patetike, o borbi lišenoj (i tako lažnog) sjaja, priča koja vešto brani čast "bokserskog filma" na dalekom istoku.

Preporuka.

Ažurirao puppet_master - 20.Kolovoz/Aug.2017 u 13:34