Alpha (2018)

Međutim, film svejedno govori o toj povezanosti čoveka sa canisima, ovde vučice i mladića u surovim uslovima sveta od pre 20 000 godina, oboje povređenima, upućenim jedno na drugo da bi uopšte preživeli, nešto manje o kakvoj doslovnoj domestifikaciji zveri. U tome film ima svojih lepota, kao i veličanstvene, dvilje,netaknute prirode kao pozadine u kojoj se priča pripoveda. Ljubitelji životinjica, posebno pasa, će nešto lakše zažmuriti na naivnosti, verujem, fokusirajući se pretpostavljam na upravo taj odnos čoveka i zveri, postepenom ostvarivanju povezanosti, u kojoj nijedno od njih ne odustaje od ovog drugog, što pored svoje lepote, ponegde bajkovitosti, lišenu tog često odnosa gospodara i sluge, već pre veze dva lovca, saboraca, nečega bliskog prijateljstvu, porodici, što zna biti lepo videti. E sad, ko šta kupi ili ne kupi, to već nije na meni da procenjujem.