The Last Seduction (1994)

Hajde da bijem malo po neo-noir filmovima iz devedesetih, gde mi se naravno nameću filmovi John Dahla. Jedan od meni interesantnijih, Last Seduction, bacio je, hm, svoje noir senke na još jedan sjajan ženski lik, ovde maestralno predstavljen od strane Linde Fiorentino. U priči vidimo odsjaje klasika Double Indemnity, mada meni Linda, makar izgledom, vuče pre na Lauren Bacall negoli na Stenwyckovu. Jasno, obožavam sve tri.
 

Priča je ovo o svim bojama premazanoj Bridget (Fiorentino,jasno) koja sa svojim mutnim suprugom (Bill Pullman) iz senke vodi igru prodaje farmaceutskih droga. Ona izvlači od muža gotovo milion dolara i gubi se u pravcu provincije, gde u kakvoj vukoyebini zapravo tek počinje plesti mrežu manipulacija i zločina, ne birajući sredstva kako bi hranila svoju glad za novcem. "Ovca" koja i ne zna u šta se upliće je seoski momak Majk (Peter Berg, najslabija karika filma), mada u ovoj brutalnoj igri može pasti svako ko joj se nađe na putu...

Sjajan ambijent, stilski gotovo besprekoran mali film, nakucan tenzijama, seksom, intrigama i obrtima, vrcavim dijalozima, izvlači maksimalno od noir kanona, dok lik Bridget biva fantastično vođen od strane Dahla, naravno same Linde Fiorentino i scenariste. Milica je hladna, proračunata, manipulativna kučka bez trunke kajanja no i dalje ljudski, realistični lik, i verovali ili ne, navijao sam sve vreme za nju (ruku na srce, tu ne pomaže i to što mi je Peter Berg bio grozno antipatičan od kada znam za njega).

Fiorentinova zrači harizmom u svakom kadru, ostali i jesu samo pijuni, poput i likova filma, dok sam film biva sve to što jeste, intrigantan, napet, zabavan, uzbudljiv...upravo zbog nje i lika koji tumači. The Last Seduction je svakako nastao na talasu buđenja filmskog Femme Fatale imidža, posle uspeha Basic Instict-a, no Dahl i Fiorentino odlaze dalje od toga. Ovo je budući klasik, makar kada je neo noir u pitanju.




Ažurirao puppet_master - 28.Srpanj/Jul.2017 u 20:42