The Menu (2022)

Kao satira, meni mahom zabavna i sa dragim glumcima koji mi kao likovi bivaju i zabavniji od same priče, The Menu me je, eto, zabavio. No umoran sam od buke ovog doba ironije i ruganja, tema mi zapravo nije bliska (ne mora to biti svet prestižnih restorana, kuhinja, kuvara, kritičara i onih bogatih a oduzetih od lepote stvaranja, užitka,elementarnog poštovanja umetnika i dela, neka je to bilo koja druga sfera savremenog društva, zašto ne i sam Hollywood uostalom). Prosto ih ne vidim kao bitne, pa, ne u svetu unutar kojeg ja kako-tako obitavam, iako ne kažem da ih sve redom nije potrebno postaviti na svoje mesto, zašto da ne, fuck them, hajde neka i u kakvom ovako ekstremnijem smislu, zabave radi. Tek kažem i da meni zbilja nije preko potrebna ovakva jedna priča, tematski dakle me davi, dok su me je originalnost filma, nekim malim delom humor i rekoh sve to već, gluma, sami glumci i likovi koje tumače, učinili filmsku noć uglavnom prijatnom. 

Ne mogu da kazem da je postao potpuno dosadan ali nekako je postao ravan do samog kraja. Iako ima desavanja ne drzi paznju, najvise zbog muzike. Bas je uspavljujuca ili je uopste nema. To im je veliki promasaj. 

Nego, nije ovo horor Mizi, niti iz jednog jedinog ugla