Blade Runner 2049 (2017)

Nastavak Blejd Ranera je isto sto i Rat i Mir 2 - blasfemična utopija.

Ako postoji savršenstvo pokretnih slika, onda je to ovaj film. Što je Loving Vincent za "analognu" to je ovaj film za "digitalnu produkciju". Taj spoj muzike i prekrasne fotografije mi je bio dovoljan da tri sata budem naprosto opijen. Taj neverovatni ritam, koji nikako ne smemo nazvati usporenim, deluje psihodelično. Teško je ovaj film preporučiti svima, ali ako se odlučite pogledati ga, pripremite se. Ovo nije običan film, ovo je nešto mnogo više. Verovatno uvod u nešto sasvim novo.

Ažurirao Platan - 28.Prosinac/Dec.2017 u 02:09

Nisam još pogledao, ali koliko god neki film bio dobar ili loš, ako je nastao na temeljima Philipa K. Dicka - znači da moram pogledati.

Meni ništa posebno iako ga preporučujem za pogledati . O ukusima ne treba diskutovati .

Odgledao. Što se muzike i Hansa tiče, od ono malo prostora koliko mu je ostavljeno s obzirom da film ostavlja prilično pasivan utisak, on je uspeo u par navrata da doslovno zagolica niz kičmu ali sveukupno daleko od mojih očekivanja. Kao i sam film. Nema tu materije, nema dinamike, stil je pregazio supstancu. Kad npr. Tarantino razvlači scenu on pravi tenziju a ovde je to rađeno zbog vizuelne impresije. U onoj prvoj sceni je sve to super odmereno a posle toga u više navrata bez narativne svrhe. Gosling je ulogu za ovaj film bukirao svojim ranijim "replikantskim" ulogama, to mu jedino i priliči. 

Možda je red da kažem zbog čega sam ja jednostavno opčinjen ovim filmom. Od prvog momenta sam osetio da se ne radio o uobičajenom filmskom iskazu. Jednostavno u moru filmova kod kojih scene naprosto jure smenjujući se velikom brzinom, ovaj film kao da čeka da se gledalac ukrca i krene u avanturu. Scenario i glumci kao da ne postoje. Glavna uloga je dodeljena gledaocu, kao i radnja. Prvi put sam bio u filmu, a ne ispred filma. Možda se meni film toliko dopao jer nisam mislio na prvi deo, nisam imao očekivanja, jednostavno sam se prepustio i uspelo je.
Oskar za ovaj film je sigurno rezervisan, bez dileme.

Čudo je to koliko se razlikujemo. Ja sam gledao sjajni prvi Blade Runner i ovaj mi je korak napred. Ali potpuno razumem one kojima se ne dopada. To vam je kao sa operom, neke ljude ni mrtve ne možete odvući da je odgledaju, dok neki doživljavaju ekstazu.
Ovaj film je nešto novo i može biti šokantan za konvencionalni način posmatranja filma. Jednostavno se film mora gledati na drugačiji način, inače razočarenje je neizbežano.

Ja uopšte nisam analizirao replikante i te detalje, mada je jasno u filmu zašto je replikant umro na porođaju. I to je veoma bitan detalj.
Ako gledate ovaj film i secirate priču o replikantima, onda je normalno da je film promašaj. Jer tri sata za takvu priču jesu previše. Međutim ovde je reč o vizuelno-zvučno-estetskom doživljaju. Da film traje duplo manje, ja bih verovatno bio jedan od onih koji su razočarani. Ovako sam se samo upitao, nije valjda već kraj.

  Da uzvratim "operskom" metaforom. Onaj ko ide u operu ne ide da bi gledao već slušao izvođače. Ništa lepše otići na koncert i uživati u muzici. Operski pevači, čast izuzecima, prijaju uhu a ne očima. Pavaroti i Kabalje dok pevaju kako se nežno drže za ruke više liče na dva frižidera nego na par mladih tetreba. Ne mislim da je vizuelno-estetski- doživljaj promašaj za bilo koji film, mislim da svaki film treba da uz sve to nabrojano treba da ima i priču koja sve to povezuje. Ovde je to promašeno u startu i možda bi moglo da prođe da se ne radi o nastavku Skotovog filma koji je za mene vrh vrhova SF filma.

  Skot je video i prikazao budućnost. Replikanti u filmu su u fokusu i oni su taj famozni evolutivni skok, oni su progres. Da ne govorim o poslednjem od njih koji na samrti spašava neprijatelja. Paradoks je da on po svojim osobinama više čovek od bilo koga u filmu uopšte.

  Vilnev i scenaristi BR1 udruženi ne nude ništa novo već nazaduju. Zbrzali su neku pobunu robova koja čeka svog vođu (Isusa, Spartaka, Sunđer Boba, nebitno je), sklepali su "dubokoumni" dijalog koji je Leto izdeklamovao, sve to razvukli i ubili i ideju i film.

 


Ažurirao Stole Haringa - 30.Prosinac/Dec.2017 u 13:52

Zašto su Entoni Hopkins i Kevin Spejsi izavanredni glumci? Jer služe priči a samim tim i sebi kao umetniku individualno. Estetika je postala presudan faktor u svakodnevnim međuljudskim odnosima danas. Gde god da krenete ako niste vizuelno prijatni oku mnogi će vam okrenuti glavu. Tako je u svim sferama života. Pa zato i ne treba da čudi kad i na filmu pregazi ono zbog čega uopšte i postoji. Scenografija i efekti bi trebali služiti priči ali uz mogućnosti koje današnja tehnologija pruža filmdažije često izgube kompas, stil iznad supstance.