Sadrži u sebi tu dozu nepredvidljivosti, gde sam prvo mislio da je priča jedno, pa nešto drugo, te treće (što mi se izuzetno retko dešava) a zapravo je jednostavna i usput pravi budalu od mene  no kao i sa junacima filma, budalu od sebe vazda pravim sam, drugi tek onoliko koliko im dozvolimo. Pecao sam se, pecao, ostajao u priči iako sam želeo nešto peto od filma, i tako mi je onda to.   No blesavljenje na stranu, ono što mi se najviše dopalo je ruska glumičica (Ksenija Rappoport) na privremenom ili bolje povremenom radu u italijanskom filmu, preslatka mi je a i bitnije od toga, zbilja je dobra, škola ruskog pozorišta, dok sam usput i konačno overio jedan bukvalni da bukvalnije ne može psihološki triler, ako je i triler prava odrednica uopšte.