Je l'aimais (2009)

(2009)

   Suprug naglo ostavlja Chloe, koja potpuno izgubljena odlazi kod njegovih roditelja, ne znajući šta ju je snašlo,
te je svekar (otac supruga, valjda sam ubo termin) Pierre (Daniel Auteil) sa sve unucima odvodi u vikendicu,
negde u prirodi, kako bi Chloe došla malo k sebi. Tada, Pierre počinje svoju ispovest, tajnu koju je krio 20 godina, o velikoj ljubavi koja ga je činila živim,
ženi imena Mathilde, aferi koju je imao van braka u kojem je mrtav decenijama, ujedno joj pričajući o tome kako ga je ta ljubav suočila sa samim sobom,
njegovim slabostima, usled čega je odustao od snova zauvek. 

Ima nečega gotovo poetskog u samom načinu na koji Auteil priča o svojoj ljubavi sa Mathilde,
svidelo mi se pripovedanje, uzvišeno i tužno, kakva ljubav često i zna biti u očima zaludnih sanjara.
Film svakako ne doseže kakvu razinu fenomenalnog, no iznad svega je emotivna, iskrena i dobro odglumljena ljubavna priča,
ne odveć lepršava, često melanholićna, no itekako realna, podsetio me je na 28 Hotel Rooms (2012) koji mi se takođe
mnogo dopao. Oba filma su me prilično rastužili, no šta da se radi. Preporuka. Opet, bez namere da ga predstavim kao kakav
sjajni film, prosto mi se svideo, nostalgija & kajanje na jednom mestu su suviše opake teme, od mene svako ko se usudi ići tim stazama ima poštovanje.

Korisnik	Poruka Tema Pretraži Opcije teme Odgovori Otvori novu temu Verzija za ispis Translate Tema
puppet_master Profil člana Pronađi sve prevode Pošaljite privatnu poruku Pronađi postove člana Dodaj na listu prijatelja eXtreme member Pridružen: 21.Lipanj/Jun.2017 Lokacija: BG, Jugoslavija Status: Offline Points: 77226	Opcije posta Odgovori Citiraj puppet_master Prijavi poruku Thanks(1) Citiraj Odgovor Tema: Je l'aimais (2009) Objavljeno: 12.Lipanj/Jun.2022 u 14:52
	Suprug naglo ostavlja Chloe, koja potpuno izgubljena odlazi kod njegovih roditelja, ne znajući šta ju je snašlo, te je svekar (otac supruga, valjda sam ubo termin) Pierre (Daniel Auteil) sa sve unucima odvodi u vikendicu, negde u prirodi, kako bi Chloe došla malo k sebi. Tada, Pierre počinje svoju ispovest, tajnu koju je krio 20 godina, o velikoj ljubavi koja ga je činila živim, ženi imena Mathilde, aferi koju je imao van braka u kojem je mrtav decenijama, ujedno joj pričajući o tome kako ga je ta ljubav suočila sa samim sobom, njegovim slabostima, usled čega je odustao od snova zauvek. Ima nečega gotovo poetskog u samom načinu na koji Auteil priča o svojoj ljubavi sa Mathilde, svidelo mi se pripovedanje, uzvišeno i tužno, kakva ljubav često i zna biti u očima zaludnih sanjara. Film svakako ne doseže kakvu razinu fenomenalnog, no iznad svega je emotivna, iskrena i dobro odglumljena ljubavna priča, ne odveć lepršava, često melanholićna, no itekako realna, podsetio me je na 28 Hotel Rooms (2012) koji mi se takođe mnogo dopao. Oba filma su me prilično rastužili, no šta da se radi. Preporuka. Opet, bez namere da ga predstavim kao kakav sjajni film, prosto mi se svideo, nostalgija & kajanje na jednom mestu su suviše opake teme, od mene svako ko se usudi ići tim stazama ima poštovanje.

Je l'aimais (2009)

Je l'aimais (2009) | BA | HR | MK | RS | SI |

Godina:

Žanr:

Trajanje:

Režija:

Scenarij:

Glavne uloge: