Gajok (2004)

Elem, ovoga puta priča nas upoznaje sa Jeong-eun, devojkom u svojim ranim dvadesetim koja upravo biva puštena iz zatvora u kojem je zbog svojih burnih pubertetskih dana boravila 3 godine…ona je primorana da se zaposli u lokalnom frizerskom salonu i da se vrati kući, mlađem bratu i ocu sa kojim je u prilično lošim odnosima…on njoj nikada nije oprostio njeno petljanje sa krimosima, dok ona njemu nije oprostila alkoholizam i gadnu narav za koju misli da je prerano odvela njenu majku u smrt. Na “ulici” su okolnosti i gore, pre nego što je otišla na robiju, Jeong-eun je ukrala novac lokalnog gangstera koji je u međuvremenu postao još brutalniji i beskompomisniji, tako da Jeong-eun prve večeri na slobodi biva pretučena sa zadatim rokom za povraćaj novca gangsteru. Ubrzo Jeong-eun saznaje da joj je otac teško bolestan, u poodmakloj fazi leukemije i da mu je ostalo najviše par meseci života…ona pokušava da prevaziđe ambis koji je između njih od njenog detinjstva, kao i da se nekako izvuše iz kandži svirepog krimosa…no vremena je sve manje a problema sve više… 

Ponovo sam prisustvovao sjajnim glumačkim bravurama glavnih glumaca, ne znam ko mi je bolji, da li preslatka Su-ae ili Hyeon-ju kao njen otac, odlicni u svojoj uveriljivosti u svakom kadru, priču dovode do najvišeg nivoa, uživao sam.