88. Seoski "Alo, alo"

**Homo homini čupus est**

   Titltuvion, 29.6.1942.godine. 22:17h

Malo selo Titltuvion u Titlandiji je dočekalo nemačku okupaciju u prividnom miru. U centru se nalazi kafe “Renefan”, epicentar svih dešavanja, tračeva, zavera, preljuba, ubistava... Stari i novi Seljani žive jedni pored drugih ako ne naizgled srećni onda bar ravnodušni. Došla su teška vremena, ali oni i ne slute da im teža vremena tek predstoje.

Upoznajmo najpre stare i nove Seljane Titltuviona:

U rekviriranom zamku, u jednoj od ženskih odaja je Ljubica Geerhart, redov Vermahta, sekretarica pukovnika pukovnika Kadetonija Fon Stroma i miljenica šefa Herr Dajana Flicka. Visoka zgodna, dugonoga, plavokosa i plavooka.  Prava arijevka. U negližeu, sa bordo-crnim korsetom, crnim čarapama sa pojasom i žabicama, u crnim cipelama sa visokom štiklom sedi za toaletnim ogledalom i plete kikice.  Ona nije impulsivna ili arogantna osoba već intelegentna i manipulativna žena. Pevuši poluglasno „Lili Marlen“.
Njena nova uniforma je čista i ispeglana ali se uvek oseća tako nesputano bez nje.   

Za to vreme,  britanski agent i patriota Stole Krebtri prerušen u francuskog žandarma se na biciklu približavao kafeu „Rene“. Usput je jednoj nemačkoj patroli poželeo „Dobro stenjanje“.  Kada ga je jedan od Nemaca upitao koliko ima sati, pogledao je na sat, video 5:30 i spremno odgovorio: „Poluupišana čarapa!“ U svakom slučaju, brzo je okretao pedale na biciklu jer je imao „prljav da radi“. Po ko zna koji put se pitao šta radi u ovom selu i u ovom ratu. A onda se setio razloga i poluglasno počeo da pevuši britansku himnu „Bože pravde, čuvaj Kraljicu“.

Herr Dajan Flick je sedeo u svojoj kancelariji, nemačke tajne policije Gestapoa, na tajnoj lokaciji - Rue de Gangoine 32, u super tajnom bunkeru, negde ispod Titltuviona. Kao SS-Sturmbannfuhrer (major) voleo je tri stvari: red, rad i disciplinu. I naravno, Ljubicu Geerhart, svoju seksi sekretaricu – oličenje Trećeg Rajha u koju je zaljubljen mada toga nije ni svestan. U ruci je držao pismo svog pretpostavljenog, ujedno i svog krsnog kuma, Hajnriha Himlera i bio je veoma ljut. Pre svih na sebe samog jer još nije pronašao portret “Pale Madone sa velikim sikama” od čuvenog slikara Van Klompa. Na sreću, švajcarski sat sa kukavicom niko nije pominjao ni tražio. Morao je što pre da aktivira svoje detektivska sposobnosti, analitički duh i oštar intelekt. Sve samo da ne izneveri svog krsnog kuma Himlera.

Kapetan Alien Bertorelli je italijanski oficir. Veselo je zviždukao idući ka kafeu „Renefan“ i u susret jednoj od njegovih zanosnih kelnerica. Usput je otpozdravio nemačkoj patroli sa „Hajl Musolini!“ i razmišljao gde od seoskih švercera da kupi nova perja za svoj šešir. Pogubio ih je sinoć kada je preskakao nekoliko plotova bežeći od pomahnitalog i ljubomornog muža koji se vratio dan ranije i zatekao ga u krevetu sa svojom ženom. Još jedna recka na njegovom spisku dama koje su želele da provedu lepo vreme sa pravim italijanskim herojem. Žozela, Žozefina, Žordina, Žožu, Žužu... Više se nije sećao ni njenog imena ni njenog lica veća samo... njenih bujnih grudi i mirisa njene kože.

Renefan Fransoa Subartois je vlasnik najpoznatijeg kafea „Renefan“ u Titltuvionu.  Ležao je u krevetu u radnom odelu sa mokrim peškirom preko glave. Zadnjih nedelju dana nije imao trenutak predaha od svojih kelnerica i ljubavnica Ane Karte Blanš i Mari Rekamir. Iskoristile su odsustvo njegove žene Boni Subartois koja je otišla svojoj tetki u Abevil u sedmodnevnu posetu. Samo 16 kilometara a kao da je otišla na kraj Sveta. Bio je smožden i isceđen od stalnih aktivnosti svojih francuskih ljubavnica. Nije ni čudo da nije ušao u Boninu postelju još od kada je Hitler prešao poljsku granicu u Septembru 1939.godine. Bio je žedan ali toliko iscrpljen da nije imao snage da pozove nekog. Kao da bi ga neko uopšte i čuo u prepunom kafeu ispod njegove sobe. Plus, novi seks danas sa Anom ili Mari bi ga skroz dotukao.

Ana Carte-Blance je glavna konobarica u kafeu „Renefan“, strastveno zaljubljena u njenog vlasnika Renefana. Sve bi učinila za jedinog čoveka koga je ikada volela. Ah, ti njegovi brkovi kako pale i žare dok ljubi. „Oh, Rene!“ – skoro naglas reče dok je stojala pored šanka. Današnji dan je baš prošao dobro.  Puno napojnica i pljeskanja po guzi. Vreme je, podsetila je sebe, da opet obiđe Renefana u sobi iznad. Evo, već je prošlo pola sata a da ga nije poljubila.

Pukovnik Kadetoni Fon Strom je seoski komadant Titltuviona. Pri samoj pomisli na svog nadređenog, generala Hogara Fon Klinkerhofena je osetio ledeni znoj. Slika „Posrnula Madona sa velikim sikama“ od Van Klompa i neprocenjivi sat sa kukavicomje bila njegova zaslužena penzija za vreme posle rata, ma ko god pobedio na kraju. Sve što treba je preživeti ovaj prokleti rat i ne završiti u kandžama Herr Dajana Flicka. Mora podhitno porazgovarati sa Renefanom i proveriti da li su sve njegove dragocenosti na sigurnom mestu. Opasnost Gestapoa se nadvila nad njegovim toliko čuvanim bogatstvom. Začuo je zavijanje vuka pored rekviriranog zamka u kome se nalazio ali bio je zamišljen da tome nije pridao nikakvu pažnju.

Poručnik Eden Gruber je ađutant generala Hogara Fon Klinkerhoffena, oficir Pancerskog korpusa, vrlo efikasan vojnik sa familijarnim i prijateljskim vezama u samom vrhu Vermahta. Više puta odlikovan zbog svojih zapanjujućih vojnih dostignuća na Istočnom frontu iako nije član Partije. Poručnik Eden ima samo dve slabosti. Jednu javnu i jednu tajnu. Javna slabost je njegova ljubav prema tenkiću Hubertu, model SdKfz. 222 koga stalno pere, voskira, osvežava kabinu mirisnim jelkicama a tu su i nove patosnice iz Pariza u prigodnoj crno-belo-crvenoj boji sa svastikom u sredini. Naravno, svastika osveštena u rodnom Kelnu visi sa vrha kupole. Prošla je sa njim Barbarosu 41', put do Moskve i nazad, i još mnoge ratne avanture. Druga slabost poručnika Edena je Renefan, vlasnik istoimene gostionice. Upravo je razmišljao isto što i Ana Karte Blanš – o Renefanovim snažnim, maljavim rukama, o tim moćnim i senzualnim brkovima. Voleo ga je ali to nije smeo to da prizna ni njemu ni sebi.

Klen „Bumbar“ Carstairs je poručnik, pilot RAF-a. Nalazi se u tajnom odeljku ispod šanka kafea „Renefan“ zajedno sa svojim kolegom, takođe poručnikom pilotom RAF-a Ispravljačem Fairfax. Klen upravo razmišlja o svojoj devojci Dafni, tamo daleko u domovini. Da li ga verno čeka ili je već našla pristojnu zamenu, verovatno onog gada, njegovog pretpostavljenog, komadanta Rendija Hargrivsa. A i Renefan je baš podivljao kada ih je video kako voze bicikl desnom stranom puta okićeni vencima crnog luka. Ono jeste da su ih Seljani čudno gledali ali je vredelo malo protegnuti noge napolju. Dosadilo mi je ovo skrivanje.

Ispravljač Fairfax je poručnik, pilot RAF-a. Inače, pravo ime mu je Gevin, ali je od kako zna za sebe, još od malih nogu stalno nešto popravljao, ispravljao. Kasnije je to naplaćivao ali uvek pošteno. Zato je od prezimena Fairfax dobio nadimak Fairfix ili skraćeno za prijatelje Fix ili Ispravljač. U glavnom štabu RAF-a su ga zvali i „Četrnaestica“ jer je rođen 14.Februara. Na tabli - rasporedu borbenih noćnih letova to je bilo sasvim uobičajno. I on je razmišljao o svojoj devojci Deidre koja ga čeka, tamo daleko, u stalno maglovitom, ali romantičnom Londonu. O njenom brusu i gaćicama, o dubokom dekolteu i visokim crnim štiklama. I o tome kako je polomila ogledalce kad je videla da im crna mačka pretrčava put. „-To su sve samo gluposti i sujeverje“ rekla mu je tada. Nemački PVO je sve samo ne glupost i sujeverje. Zato je sada ovde, zaglavljen u Titltuvionu, u Normandiji. Dok čeka da ga Saveznici spasu. Klena i njega. A tako sporo prolazi vreme. Tek je Jun 1942.

General Hogar Fon Klinkerhoffen je visoko odlikovani oficir Vermahta.  Dobitnik gvozdenog krsta i nadaleko čuveni nemački heroj. Ujedno nadređeni oficir pukovniku Kadetoniju Fon Stromu i poručniku Edenu Gruberu. Uvek je direktan prema svojim podređenima a omiljena pretnja mu je slanje na Istočni front. Jednom prilikom kada je video grupu nemačkih vojnika kako umesto da čiste svoje lično naoružanje stoje u hladu oraha i puše cigarete prišao im je i rekao: -„Pušite? Pušićete vi meni na Istočnom frontu!“. Nakon toga je disciplina drastično porasla u celoj brigadi. Egoista i narcis privatno ali nepokolebljiv i neustrašiv oficir. „Nema predaje, nema povlačenja!“ – je ono što najčešće čuju vojnici oko njega. Hvala Bogu da je uhvatio poslednji avion iz lednog Staljingrada. Francuska klima mu mnogo više prija. U stvari, iskoristiće prvu priliku da se preda Saveznicima čim stignu. A tek je Jun 1942.

Boni Subartois je supruga Renefana, kćerka Madam Fani La Fan i kabare zabavljačica u kafeu „Renefan“. Toliko dobra, da kad zapeva, lokal se vrlo brzo isprazni ili gosti navale da naručuju kačkavalj koji koriste kao tampone za uši. Seoska legenda je da je jedan nemački vojnik umro u najstrašnijim mukama tokom njenog izvođenja pesme „S tobom pod mostovima Pariza“. Svaku njenu pesmu prati zvuk razbijenog stakla a svaki pas u krugu od par kilometara oseti poriv da počne da zavija. Ljubomorna je i sumnjičava kad vidi svog Renefana u društvu drugih žena. Zato je sada na samom ulazu Titltuviona. Prepešačila je 16 kilometara od Abevila i prekinula svoju posetu tetki samo da bi iznenadila svog voljenog Renefana i uverila se da je dobro. Prethodne noći ga je sanjala da je okružen zmajevima koji bljuju vatru. A to po starom sanovniku njene majke Fani znači da je u nekoj velikoj nevolji. Videla je u daljini centralni trg i kafe i ubrzala korak.
Čula je neko zavijanje u blizini ali nije pridala nikakvu pažnju.

Ažurirao Danilo-Naissus - 30.Lipanj/Jun.2018 u 00:02

Odgovori	Stranica 12 3 7 >