Evo da se i ja prikljucim diskusiji... Dok se nisu pojavili HDD velikog kapaciteta hiljade horora sam narezivao na CD i DVD-e sto naravno ima svojih prednosti, HDD ce kad tad da otkaze i sta onda, ode u propast hiljade filmova, sta mi vredi garancija mogu samo da se ubijem... Ali kad sam postao pretrpan diskovima odlucio sam da predjem na HDD... Trenutno sam popunio WD 1,5 TB i planiram da kupim WD 3TB koji je oko 110e... Sto se tice kvaliteta WD je ubedljivo najvece sranje ali su daleko najjeftiniji sto im uspeva tako sto recikliraju stare HDD tj. koriste delove starih (elektroniku, mehanicke delove) u sklapanju novih... Koliko je pametno koristiti takve HDD procenite sami, mislim da je preveliki rizik ali nemam para za nesto bolje pa ih i sam koristim i molim se Bogu...  

I da, ovo sto je neko pitao dal moze sa HDD preko 1TB da se prebacuje sa USB, naravno da moze, mislim da ogranicenja pocinju preko 2TB, navodno je tu potrebna jos neka elektronika, uskoro cu proveriti sa 3TB pa vam javim....

I uvek kupujte sto veci HDD (nista ispod 2TB) razlika u cenama nije velika, videce koliko brzo se trose pogotovo ako preferirate HD filmove...

Pozzz

Hm, skladištenje podataka, večita agonija...

Moj rezon je malo drugačiji, a bogami i iskustvo. CD i DVD diskovi su me izdavali mnogo češće nego tebe, ali nije ni to razlog za drugačije mišljenje. Idemo redom.

- Za skladištenje filmova me, onako ulično, zabole. Imam gomile divix filmova na DVD-jevima koje nisam stigao da odgledam, pa ih sada skidam ponovo, jer ne želim ni da ih gledam više u onoj malo boljoj varijanti od VHS-a, sada je era bar za 720p, a brzina interneta je takva da to nije nikakav problem. Ovo ne važi za raritete kojih sam se jedva dokopao i teško ih je naći na netu, tu se javlja problem kvalitetnih dvd-a za čuvanje istih.

- Za muziku važi isto, u međuvremenu se nabavila ozbiljnija audio oprema, sada se skida samo FLAC, mp3 je eventualno za automobil, znači gomile diskova sa mp3 muzikom negde skupljaju prašinu. Ako otkaže HDD, skinuću ponovo, za raritete važi isto kao za filmove iz gornjeg pasusa.

- Fotografije? To je tek budalaština. Svesno rizikujemo gubitak gomile tog materijala, jer ko će kod fotografa da napravi desetine hiljada fotografija u hard copy varijanti? Kada su bili aparati sa filmom, znalo se, odeš negde, opališ 20-30 komada, izradiš ih i imaš ih u nekom albumu. Sada se to nepotrebno gomila, ostaće ti sigurno samo one koje prođu kroz foto radnju.

- Za dokumenta koja su jedina važna u celoj priči je ujedno i najmanji problem, jer zauzimaju neuporedivo manji prostor od multimedije. Ja ih stalno kopiram na sve dikove i particije, kako ih ažuriram, tako ih kopiram na ostale destinacije, otprilike na svakih mesec dana, to ionako traje minut-dva. Imam ih na C, D i E particiji kod kuće, na laptopu, na istim particijama na kompu na poslu, znači na tri različita HDD-a.

S druge strane sam srećnik kojem nikada nije otkazao HDD, jer ne kupujem nikada najveći kapacitet trenutno, npr. sada ne bih uzeo veći od 1TB, ne zato što je to finansijski isplativije ili ne, nego što na taj način nateram sebe da mi zafali prostor pre nego što disk stigne da ode u večna lovišta, pa na vreme radim upgrade.

Anyway, sigurnog načina nema, to je jasno, ali i naše megalomanstvo košta.