The Brutalist (2024)

Prevod..?? Niko??? Ajmo ljudi , jos malo da zatvorimo Cannes, Zlatni globus, Oskara...za ovu godinu. Veci dio je gotov! Na tome puno hvala vrijednim Titlovcima

Prevodite ljudi, izašao je u biblioteci

Cemu trazenje prevoda?  Prevedi ili cekaj da se prevede!  

Moze da se pogleda. Scenario, onako, nista posebno. Rezija odlicna, gluma nista spektakularno. Brodi standardan, Pirs me malo nervirao u pocetku sa izgovorom koji je kopija Bred Pita iz Basterdsa, kasnije sam vec oguglao. 

Uopste nije dosadan. Bar meni nije bio. Npr. slucajno pogledam na sat i vidim da je nekih pedesetak minuta proslo. Neosetno. Bas mi je proletelo vreme ali se istovremeno zapitam zasto je snimljen ovaj film, sta predstavlja, zbog cega postoji, koja je poenta... 

Gledao sam ga nocu, dok sam cekao jutarnji basket, onaj sto pocinje u 4. sata. Nista mi nije odvlacilo paznju, nista me nije ometalo, nisam imao nista drugo da radim. I nije mi bio dosadan. Npr. gledam i pitam se zasto tako malo prostora posvecuju tome sto je on narkoman, i to onaj pravi dzanki, na iglu. Dok na kraju nisam skapirao da je taj podatak obican bezvezni filer koji ne utice ni na sta a kamoli na radnju i ne sluzi nicemu osim mozda samo da bi gledalac gubio vreme pitajuci se a sta sa tim, zasto ste mi to prikazali...Ima toga jos. 

Da li je itko glijedao ovaj film ili jok?

Ažurirao klass - 28.Veljaca/Feb.2025 u 06:01

Ode Prince na Euroviziju!
Bruka i sramota!!!
Pravda za Harem Girls!!!!!

OK, odgledah nekako i ovo u pokušaju da za početak razjasnim opravdanost postojanja jednog ovakvog filma. Možda se i ne bih time bavio da me kolega klass nije na to "naterao". Pre gledanja filma nisam želeo o njemu da znam bukvalno ništa, pa ni u trailere da zavirim, tako da mi je prvi zadatak bio razotkrivanje misterije - da li je ovo biografski film, inspirisan pravim likovima i događajima, ili je u pitanju fikcija. Na kraju sam morao da googlam jer film nakon gledanja ne nudi definitivan odgovor.

Ispostavilo se da je u pitanju fikcija, odnosno da konkretni Laszlo Toth nikad nije postojao, iako je navodno kreator filma delimično bio inspirisan dvojicom mađarskih arhitekata jevrejskog porekla. Ova činjenica jako puno znači u mom konačnom doživljaju odgledanog filma.

Elem, jasan mi je sada celokupan "hype" u vezi ovog ostvarenja. Kritičari i akademici listom obožavaju filmove ovakvog senzibiliteta, tempa, teme i sadržaja. Mislim da The Brutalist nema adekvatnu konkurenciju i da će ostvariti pravu žetvu najvećih filmskih nagrada. Biće svetsko čudo ukoliko se to ne dogodi, a film je već na dobrom putu da potvrdi moja predviđanja. Doduše nisam ja izmislio toplu vodu, od samog starta se to nameće kao činjenica.

U svakom slučaju sama tema koja dotiče dešavanja nakon holokosta, obrađujući muke doseljenika iz uvek kinematografski poželjnih verskih zajednica, jeste jak mamac za stručnu javnost. Tu je kamera od 70mm da pojača taj neki umetnički dojam, kvalitetno dočarana Amerika nakon WW2 sa odličnim kostimima i svim praćenim detaljima. Gluma je apsolutno na nivou, nema se tu baš ništa zameriti, a nekome (mada ne i meni) sasvim će odgovarati i zvučna podloga pomenutog filma.

Reklo bi se, svi sastojci su tu za jednu vrhunsku zakusku za pamćenje. Nema sumnje da će kreatori filma postići ono što su želeli i da će za urađeno biti adekvatno nagrađeni, pre svega od strane stručne javnosti. Ali... Ako se stavimo u poziciju prosečnog gledaoca, pitanje je da li zaista vredi žrtvovati tri i po sata svog života i slobodnog vremena gledajući doživljaje jednog izmučenog doseljenika, alkosa i narkomana sa svom silom svojih demona i problema? Tu sada dolazimo do problematike sa početka ovog posta i pitanja koje je postavio klass.

Da je ovo klasičan biografski film o arhitekti po imenu Laszlo Toth, sve bi ovo imalo mnogo više smisla, iako bi se i dalje postavljalo pitanje da li je baš bilo neophodno lagano cediti ionako "sporovoznu" materiju preko tri sata? Opravdanja bi svakako bilo više i nekako sam u momentu povukao paralelu sa filmom Oppenheimer koji je rađen po vrlo sličnoj recepturi. Doduše meni je Nolanov adut bio daleko bolje i smislenije sklopljen, pri čemu je Oppenheimer svakako daleko važnija istorijska ličnost od nekakvog Laszla Totha, sve i da se pravimo da je isti postojao. Ali OK, sve bi ovo u konačnici dobilo više smisla.

Međutim The Brutalist nije biografski film. U pitanju je imaginacija i to baca jedno sasvim drugo svetlo na ceo ugođaj. Jedva sam izdržao da odgledam film do kraja, baš sam se borio i u par navrata gubio fokus, a poriv da ga prekinem bio je baš jak. Ipak, odlučio sam da se žrtvujem i odgledam ga do kraja. Izvesno sam napravio grešku i protraćio sopstvene sate života. Jer zašto bih inače uopšte želeo da pratim život imaginarnog Laszla Totha, mučenog alkosa i narkomana, ako imam iole pametnija posla u životu? Eventualno da mi je arhitektura profesija ili makar pri srcu (što nije!), pa da pronađem dodatni razlog. Takvih likova (stvarnih, od krvi i mesa) beše na milione sa svojim mučnim i teškim životnim pričama. Filmskih ostvarenja koji obrađuju takve likove i živote (manje ili više uspešnih) ima na kile! Čemu onda pravljenje jednog ovakvog i ovako mučno sporog i dugog filma?

Odgovor je jasan i tu dolazimo do onoga što sam već napisao u nekom od ranijih postova. Ovaj film napravljen je iz jednog jedinog razloga, a to je da podiđe ukusu kritičara i akademika, te da poosvaja sve što se može u inače mršavoj konkurenciji i na taj način uđe u istoriju! Film je bukvalno do detalja projektovan i osmišljen da tematski, audio i vizuelno odgovori zahtevima onih koji filmove proglašavaju umetnošću i dodeljuju im nagrade. Ni manje ni više od toga! Ovde bih dodao i neke potpuno bespotrebne, ali u današnje vreme dovoljno poželjne, moderne i provokativne scene, koje pojačavaju utiske i dodatno podilaze auditorijumu. Verujem da bi svako ko je pogledao film mogao da nabroji poneku.

A šta da u svemu tome radi običan smrtnik koji do sada nije odgledao i premišlja se da li da uloži svoje vreme u The Brutalist. Moj savet je - preskočiti! Osim onih čiji se ukus prepliće sa ukusom stručne javnosti i kritičara, onih koji vole umetničke filmove (kako god to posmatrali i definisali), onih koji vole spore drame o problematičnim likovima sa svim svojim slabostima i manama, te eventualno gledalaca kojima je arhitektura profesija ili hobi. Meni danas sleduje nešto daleko bliže ukusu i senzibilitetu (recimo neki SF) kako bih se oporavio od mučenja da silom odgledam nešto tako sporo i dugo (da ne kažem besmisleno), a fiktivno. Do tada će već kreatori i protagonisti filma o kome pričamo brojati osvojene nagrade i čekati Oscare kao glavni favoriti. Što imam običaj često da kažem - svakom svoje! Jedino što sam se bespotrebno silio sinoć da boravim na tuđoj teritoriji.

Naravno, hvala za veoma dobar prevod

Ažurirao ar8c - 01.Ožujak/Mar.2025 u 13:00