kjovo piše: Odgledao seriju,zaokruzena je po meni i ne treba joj nikakav nastavak.

Hvala na informaciji, tako da mogu da pocnem, u poslednje vreme sve vise volim mini-serije.

 

Neka onda ipak. Ne fali mi tek tuđih viđenja i ideja svega toga u formi serije. Da se ne upuštam u priču, tek eto, meni je svojevremeno onaj dokumentarac The Bridge bio odličan, uprkos mojim iskustvima, stavu, mišljenju. No nisam u stanju da gledam tako šta više.  

puppet_master piše: Ne volim poruke po filmovima, kao u školici, sačuvajbože (neka ih, tek kažem), volim pripovedače, ispričaju priču, pa ko šta izvuče iz nje, u tome već vidim lepotu, bez autorovog trljanja očiju gledateljima ikakvim porukama .

Da, skratio sam, pošto smo u jednoj temi pričali o tome, a i ja sam isto imao muku oko člana porodice 7 godina , muke žive.  Nego i ovde mlada Julie priča svoju priču, prikazana emocionalna i psihička stanja, odmotava životni 'film' , analizira svoje pokušaje i postupke itd. Pak stavili su poruku, u stilu šta bi u toj situaciji a pomoglo, mada i njoj je ali posle srecnih okolnosti na kraju posle dva neuspesna pokusaja i stalnog razmišljanja samou.... pomoglo,osvestilo je, traži pomoć, želi da živi, fikcija je pa ipak pa možda je to u službi onog sa početka u tim situacijama potražite pomoć ili pak šta se vidi kao izbavljenje iz takve situacije . To je to. Sada ce se neko  buniti da je spoiler pa sam stavio sivo. Kazem opet je tesko objasniti a da ne se ne otkrije po nesto.

Nisu meni teme o suicidu teške, naravno vraćaju me na mesta na kojima ne želim nužno biti (ali, come on, nema izazova na milim pozicijama gde je sve pesma, to i nije život već kakva bajka), no ne vidim samo tamu tih tema, naprotiv čak, to je ogroman deo mog života i sudbina bezmalo svih koje sam voleo, nema mesta suzama i tami tu, ne živimo svi u Diznilendu pa nam je sve mimo šarenila kakav šok i užas. Bilo bi (možda, sve je relativno) lepo da je drugačije ali, jbg, nije. Nije izbor na meni ionako, mogu samo (duboko) da poštujem tuđe.

Eventualno bi me zabrinuo pristup, "kako mali Perica zamišlja životne probleme i krize", gde klincima mamica i tatica plate filmsku školicu, pa nam oni potom pričaju o teškom životu, tragičnim sudbinama, pomračenju uma, ne baš o buntu, hrabrosti, romanticizmu srednjeg prsta životu, nego eto, društveno angažovano, tobože ljudski, sentimentalno, avaj oduzeto od realnosti čak i kada crpe ideje iz stvarnog života o kojem možda i nisu u poziciji da mudruju, no eto imaju svoju ideju o tome šta je pomoć, šta je pravi izbor tralalala. Ne mora da znači, jasno je da pričam o svojoj napamet "zabrinutosti" oko pristupa, nevezano za ovu konkretnu seriju ionako. Zašto bih se davio u tome, neka se čuje svačije, dabome, no ja imam svoje, i bre ne bih delio svoje stavove, misli i iskustva, poslao bih fu.cked up ideje ljudima u krizi, nije im potrebno to, imalo. Tome (kao i manjku vremena i tome što zaspim na pola filma kamoli serije itd ) je moj izbor da se ne petljam sa tim temama, ne zbog njihove tobože težine. 

 Alex hvala za info o ovoj seriji. Ovo mi je promaklo. Pogledacu pa javljam utiske.