Alex hvala za info o ovoj seriji. Ovo mi je promaklo. Pogledacu pa javljam utiske.

kjovo piše: Pa ne znam,slozio bih se skoro u svemu sa Alexom ali ipak mislim da nije poenta i glavna tema serije sucid,jeste provlaci se sve vreme kroz seriju ali pre se naglasava sam zivot i lepota zivota i razne varijante istog kroz prizmu putovanja oko sveta, da kazem. Da je teska tema ,jeste i ja da sam znao sta je vrv ne bih gledao ,sto rekoste obojica dosta mi je teskih drama ali eto slucajno krenuh i odgledah.Sad meni je ostavila jak utisak

Ok, tebi je ostavio jak utisak, meni da treba ipak pogledati na tu direktnu temu, puppet opet ima svoje vidjenje na osnovu rečenog,  a ima starijih filmova koji isto dobro obradjuju te teme a različite okolnosti, i okidači kao i životne dobi,

Jeste prožeto i ti što si rekao i ja, samo mi je zanimljivo to što si rekao za poentu a onda šta je ipak ona uradila. Mada kažem  ponekad pišem uopšteno da ne bi nagoveštavao, a ipak  i da se predoči šta da se očekuje, pa često moj sklop rečenica nije dobar, jer se dvoumim da li da napišem ili ne, pa piši-briši fazon. Ali dobro, mislim da je sasvim dovoljno rečeno.

Nisu meni teme o suicidu teške, naravno vraćaju me na mesta na kojima ne želim nužno biti (ali, come on, nema izazova na milim pozicijama gde je sve pesma, to i nije život već kakva bajka), no ne vidim samo tamu tih tema, naprotiv čak, to je ogroman deo mog života i sudbina bezmalo svih koje sam voleo, nema mesta suzama i tami tu, ne živimo svi u Diznilendu pa nam je sve mimo šarenila kakav šok i užas. Bilo bi (možda, sve je relativno) lepo da je drugačije ali, jbg, nije. Nije izbor na meni ionako, mogu samo (duboko) da poštujem tuđe.

Eventualno bi me zabrinuo pristup, "kako mali Perica zamišlja životne probleme i krize", gde klincima mamica i tatica plate filmsku školicu, pa nam oni potom pričaju o teškom životu, tragičnim sudbinama, pomračenju uma, ne baš o buntu, hrabrosti, romanticizmu srednjeg prsta životu, nego eto, društveno angažovano, tobože ljudski, sentimentalno, avaj oduzeto od realnosti čak i kada crpe ideje iz stvarnog života o kojem možda i nisu u poziciji da mudruju, no eto imaju svoju ideju o tome šta je pomoć, šta je pravi izbor tralalala. Ne mora da znači, jasno je da pričam o svojoj napamet "zabrinutosti" oko pristupa, nevezano za ovu konkretnu seriju ionako. Zašto bih se davio u tome, neka se čuje svačije, dabome, no ja imam svoje, i bre ne bih delio svoje stavove, misli i iskustva, poslao bih fu.cked up ideje ljudima u krizi, nije im potrebno to, imalo. Tome (kao i manjku vremena i tome što zaspim na pola filma kamoli serije itd ) je moj izbor da se ne petljam sa tim temama, ne zbog njihove tobože težine. 

puppet_master piše: Ne volim poruke po filmovima, kao u školici, sačuvajbože (neka ih, tek kažem), volim pripovedače, ispričaju priču, pa ko šta izvuče iz nje, u tome već vidim lepotu, bez autorovog trljanja očiju gledateljima ikakvim porukama .

Da, skratio sam, pošto smo u jednoj temi pričali o tome, a i ja sam isto imao muku oko člana porodice 7 godina , muke žive.  Nego i ovde mlada Julie priča svoju priču, prikazana emocionalna i psihička stanja, odmotava životni 'film' , analizira svoje pokušaje i postupke itd. Pak stavili su poruku, u stilu šta bi u toj situaciji a pomoglo, mada i njoj je ali posle srecnih okolnosti na kraju posle dva neuspesna pokusaja i stalnog razmišljanja samou.... pomoglo,osvestilo je, traži pomoć, želi da živi, fikcija je pa ipak pa možda je to u službi onog sa početka u tim situacijama potražite pomoć ili pak šta se vidi kao izbavljenje iz takve situacije . To je to. Sada ce se neko  buniti da je spoiler pa sam stavio sivo. Kazem opet je tesko objasniti a da ne se ne otkrije po nesto.

Podseti me na rumunske priče o tranziciji  pošto ja ne znam kroz šta sam prolazio i prolazim svakodnevno tu gde jesam, pa će rumunski film da mi ispriča priču, što kažeš sa porukom, aman ljudi...  neka i njih, nije mi naravno poenta u tome da je išta u svemu navedenom, njima samima, besmisleno, nepotrebno, glupavo, tek ja eto mogu komotno da budem i izuzet iz njihove (samoubistvene kao i rumunsko-tranzicione) cele priče. I svima lepo. 

Ne znam, ima poruku na kraju, ali evo kjovo je otvorio temu, možda će još dodati , možda neko ima drugačije mišljenje, evo baš kod Deu tae-ro ra-i-beu (2013) , Stolu i meni je zadovoljavajuć film, Vračarcu i Joxer-u nije, s tim što sam rekao da ako se nešto zanemari, ili da je kreativniji a bilo je prostora bio bi još bolji. Baš i sa Mapo mosta koji se javlja u  filmu, tokom nekoliko godina sa njega je pokušano preko 100 suicidnih skokova, a mislim da je par dana pre premijere  filma jedan aktivista se ubio skočivši sa njega. The Bridge sam gledao, ali možda mi i nije bio potreban, a mnogo ranije gledao sam Faces of Death svih 6 delova.

 

Neka onda ipak. Ne fali mi tek tuđih viđenja i ideja svega toga u formi serije. Da se ne upuštam u priču, tek eto, meni je svojevremeno onaj dokumentarac The Bridge bio odličan, uprkos mojim iskustvima, stavu, mišljenju. No nisam u stanju da gledam tako šta više.  

Pogledah. Da razradjuje priču oko života i smrti, i suicida nije spoiler videćete nakon 12 minuta ( a i  postavljen je uvod na engleskom, vezan da je to fikcija koja ... i  ako imate... propričajte ili potražite... ok mi je u prvoj epizodi ali u svakoj pa baš i ne, ipak subjektivno, mislim možda nas treba podsećati ali mene lično ne, a sličnu situaciju sam imao pre godinu dana u široj porodici kada je devojka, jedinica, praktično iste dobi  zbog korone ostala bez oba roditelja i rođenog ujaka sa kojim je živela u istoj kući, u periodu od 3 dana ).

U suštini  kako se nosimo sa nastavkom življenja, bolom, patnjom, tugom nakon tragedije i gubitka porodice  ( teška priča, mada i ona je relativna i zavisi od mnogo faktora, u smislu kako će se odraziti...) i kroz specifično realizovanu dramsku priču ( narativni tok ide napred-nazad kako idu..., i na neki nacin dve paralelne price sa osvrtima, vremeski...ne samo to, ima tu još stvari da ne pišem bili bi spoiler-i) tj. pratimo nakon tragedije turbulentni put i način ponašanja, kroz njenu priču, misli i viđenje stvari,  u ovom slučaju mlade, lepe, materijalno dobrostojeće osamnaestogodišnje Julie.

Ovako nemam neki utisak. Mišljenja sam da nešto ovakvog tipa treba pogledati u nekom trenutku, mada gledao sam i čitao, i slušao slične priče, samo je pitanje u kom trenutku i raspoloženju. Mada u suštini poruku šalju uvodne reči i sam kraj. Ovakve priče su teške za analiziranje. Vidim šta bi bio potencijalni nastavak, ali to bi bila sasvim druga priča.