Little Italy (2018)

Ovo neki remake filma Pizza my heart... A sve bazirano na Romeu i Juliji... OMG, gde su nestale ideje?

Topla idealizirana romansa, laganica filmić, nezahtevan, sa lepom idejom i bajkovitim krajem.
Prvo, sviđa mi se gluma i harizma Eme Roberts (za koju eto nisam do malopre znao da je ćerka čuvenog Erika Robertsa i nećaka Džulije Roberts). Ono, od milion prelepih Italijanki i Italoamerikanki morala je biti Ema... koja je prelepa naravno ali...
Izbor Hajdena Kristinsena mi je logičan ako se zna da je kanadska produkcija, kanadsko mesto snimanja umesto autentične Male Italije NYC, kao i logične kanadske zastave između italijanskih iznad picerije, što mi je bilo neobično tokom gledanja ali se razjasnilo kasnije. Kad se sve uzme u obzir ona dobijemo indijce konobare i gej Kineza. Jedan paprikaš umesto italijanske priče od početka do kraja.
Eto, ne znam da li su Italijani snimili film na ovu temu, ako nisu trebalo bi sa italijanskom glumačkom ekipom i na italijanskom jeziku.

Bonus je Danny Aiello (1933), jedan od mojih omiljenih glumaca, a solidno su odigrali i ostali... Adam Ferrara, Alyssa Milano, Andrea Martin (1947), Jane Seymour (1951) koja odlično izgleda za svoje godine.   

Elem, film nije prošao dobro finansijski što znači da publika zna da razlikuje dobru i kvalitetnu priču od škarta.

IMDB: 5,9       

Ps.može da se pogleda (u paru), ali ne očekujte previše. Pravolinijski predvidljivo. Klinci u prvom delu su izvadili prosek filmu.     

Danny Aiello (1933–2019)