Lepa Sela Lepo Gore (1996)

Ocena 10+ Baš težak film. Dobro opisuje prošlost, sadašnjost i budućnost. Ne zna čovek da li da se smeje ili da plače, toliko su izmešane komedija i tragedija.

Balkan a pre svega ExYu prostor nikada nije imao sreće sa političarima. Doduše, kako ko.
Da su političari bili na visini zadatka bilo bi lepih sela (koja ne gore) u kojima se živi složno i bratski (ili bar dobrosusetski).
A znalo se koliko je ovo trusno područje i kako su narodi prošli tokom Velikog i Drugog svetskog rata.
Insistirati na državi u kojoj neki narodi nisu želeli da žive je apsolutno besmisleno.
A u svakom ratu ima pobednika i pobeđenih. Trebalo se boriti da do rata ne dođe. A kada dođe i prođe naravno da ne mogu svi biti zadovoljni.
Mislim da je zajednička krivica svih političara što nisu znali i umeli ili nisu hteli da zaustave eskalaciju sukoba, već su to još više raspirivali. Čast izuzecima.

Šta treba običnom građaninu bilo koje nacionalnosti ili veroispovesti, i tada i sada? Dobro zdravlje, radno mesto solidno plaćeno i krov nad glavom za sebe i porodicu. Ekonomska i pravna sigurnost. Kada toga nema dolazi do iseljavanja ili do neizbežnog rata.

Lepa sela su izuzetak na ovim našim prostorima. Snimati i prikazivati ovaj film u ono vreme (verovatno ipak uz blagoslov državne aparature) je bilo smelo i pravi lakmus papir za srpsko društvo u to vreme. Ne znam da li je ikada snilmljen sličan film u okruženju. Ako jeste, voleo bih da ga pogledam.

Naravno da postoji državna i ratna propagandna mašinerija. Postoji ona uvek i u vreme mira plasiranjem "senzacionalnih" (lažnih ili poluistinitih) vesti toaletoida.

Ovaj film je zamišljen kao antiratni film. Ipak ga mnogi doživljavaju kao antisrpski film. Sastav glavnih junaka je interesantan. Srbin Milan i musliman/Bošnjak Halil je odličan izbor, zaplet. Trebalo je možda ubaciti i hrvatski faktor u priču. Trebalo je više razraditi tu celu priču. Dvojica aktera, prijatelja i komšija koji su se našli na suprotnim stranama. Bratstvo i jedinstvo nikako nije bila veštačka tvorevina već društvena realnost. Živelo se, radilo se i niko se nije ni bavio politikom. Pitam se da li su 80'ih ili pre ljudi znali ko im je gradonačelnik ili neki ministar? :) Možda su znali ko je predsednik MZ.

Sa jedne strane ideja je sasvim OK. Ali "slučajan uzorak" Srba mi se ne sviđa i predstavlja namernu i ciljanu pljuvačinu dobrovoljaca. Ne sumnjam da je bilo svakakvih, dobrih, loših i zlih... Sa ili bez uverenja. Patriota. Poštenih. Kriminalaca. Naivnih. Iskusnih....

- beogradski mangup, zavodnik, sitan kriminalac i vojni dezerter prisilno mobilisan u rat, (Velja)
- Seljak, predstavnik je armije priprostih, medijski izmanipulisanih ljudi. (Kum)
- Seljak, predstavlja drugi red izmanipulisanih ,onih koji nisu reagovali neposredno na propagandu, ali su, patrijarhalni i primitivni, krenuli za inercijom i sentimentom. (Viljuška)
- Pripadnik regularne vojske, čovek koji je, kako kaže, prepešačio celu zemlju idući Titu na sahranu, vojnički priglupa poštenjačina koja je mislila onako kako joj se diktiralo i diktirano prenosila dalje, neko ko ne samo da ne može da postoji van uređenog sistema, već on taj sistem jeste , funkcioniše mehanički, kao groteskni, preostali ispravni deo celine koja se razbila u paramparčad. (Kapetan)
- Narkoman na lečenju ratnom terapijom, sin potpukovnika Jugoslovenske armije, dobroćudan, slab i unapred izgubljen vedri duh urbane sredine. (Brzi)
- američka novinarka, koja tipično za američke filmove kaže kako ona “only doing her job”.
- (kvazi)ntelektualac zalutao na ratište. (Profesor)
- klinac kome se puca. (Maskota)

To su "likovi" koji su se borili za RS i branili RS.

Film kome se dive ili koji preziru. To su "Sela".
Trebalo je još više podvući humanističku crtu i moralnost ljudi u ratnom vihoru. A bilo je toga (pozitivnih proimera) na svim stranama.

Nadam se da smo svi naučili iz svojih i tuđih grešaka i da ih nećemo ponavljati u bliskoj i daljoj budućnosti.
Ipak smo svi upućeni jedni na druge.
Živeli.    

Bonus:
Šta reći... I posle nam je čudno kad nam spočitavaju da su Srbi ovakvi ili onakvi. A sami smo se "hvalili" time. Na velikom platnu. Da vidi ceo svet kakvi smo.   
Palikuće, ubice, ludaci, pljačkaši, ratni profiteri, deca koja se igraju rata, narkomani, izmanipulisani seljaci, propali oficiri...

Južnjačka zastava kao simbol unapred izgubljenog rata na srpskom transpotreru. SAD nas zato mrzi kao i celi svet - rekao bi neko.





Gledao sam pre neki dan dokumentarac o (besmislenoj) opsadi Dubrovnika. Čak i vojska sa svim trenutnim potencijalima nije znala šta uopšte tu traži.
Ali je sasvim druga stvar kada se brani "svoj rodni kraj i svoje ognjište".

Još jednom podvlačim da su političari podbacili u očuvanju mira. Sve je to moglo i trebalo da bude sprovedeno bez kapi krvi i patnji/gubitaka na svim stranama.
Danas bi smo bili svi na nivou ekonomski jakih država EZ/EU.   

Srbija je tada imala na čelu najgoreg političara posle kralja Aleksandra Karađorđevića, komunistu, socijalistu i kvazinacionalistu katastrofalnog u svakom smislu. Da je bilo pameti trebalo je suditi mu u Beogradu. Mada ni ovi od 2000. do danas nisu mnogo bolji.

Ažurirao Danilo-Naissus - 03.Rujan/Sep.2019 u 15:56

Film sam znao napamet, jer sam ga gledao jedne zime svaki dan.
I sneg je padao, ja sam izašao da ga čistim i kad sam se vratijo u kuću bio sam kvasan. Sedeo sam tako da se sušum i pustio sam kasetu preko videa plejera.
Gledao sam tako i sušio se. Ali moje oče su bile kvasne jer sam pola filma plakao a pola sam bio smejao.
Mnogo volim ovaj film, i kad god bude zima ja ga se setim.