CBGB (2013)

Opis filma je tačan tako da neću izgubiti vreme u opisu filma kojim nisam naročito oduševljen.

  Autor filma je pokušao uz veliku pomoć A.Rikmana da životopiše K.Hilija koji je dao šansu ljudima iz 40.000 grupa da pokažu šta znaju i umeju. Toliko ih je sviralo u klubu koji je dotični osnovao. Sam Hili je izgleda bio neobičan čova, pravi Samarićanin koji je u večitoj besparici pored uloge afirmatora nepozantih bendova udomljavao i pomagao beskućnike koje je pronalazio na ulici. Sam klub je bio jedna podrumska jazbina čija je scena bila opasna po život i pravo je čudo kako su neki preživeli binu koja se urušava ili strujne udare. Da nisam viđao slične  nastupe uživo pomislio bih da je to preterivanje.

  Sve u svemu, ovo je moglo mnogo bolje, ako se uzme u obzir da je reditelj i scenarista filma  izgleda imao to zadoviljstvo da ovu muziku sluša odmah posle objavljivanja na gramofonskim pločama. Reditelj mi bar po fotografiji i radnom stažu (nigde mu ne piše godište) izgleda kao neko ko se u to vreme poput svih tinejdžera i fanova nije zaustavio samo na slušanju muzike.

  Gradić u kom živim ima nekoliko klubova u kojim se sluša određena vrsta muzika i ja mogu samo da zamislim kako je to u Njujorku. Sećam se da sam negde čitao intervju jednog od pokojne braće Ramon u kom se spominje prvi koncert Ramonsa koji je bio baš u ovom klubu. Rekao je čovek da su sve što su imali odsvirali za 15 minuta (toliko su imali svojih pesama) i da je publika bukvalno zanemela. Nisu očekivali nit9i su bili pripremljeni na  toliku količinu buke.

  Gledao sam još jedan holivudski šablonski o ljudima koji zaslužuju mnogo više.