The Shack (2017)

Kako da skinem titl za film The Shack?

Kada ga pogledam napisacu komentar.

Naporan film

Ispiranje mozga.

idvi piše: silent_passenger piše: Ispiranje mozga. ..sigurno je da su nam mozgovi vec isprani hrpetinom filmova koje smo odgledali a bili su "preporuka"

Ne - ti "preporučeni" - od ovoga ili onoga, bilo prijatelja, novina, potala - su jednostavno samo "glupi" (većina).

Ali oni ne pokušavaju docirati, ne pokušavaju biti nešto što nisu. Ovo je kao "Kula stražara" od 120 i kusur minuta.

Čitao sam knjigu,gledao film i nisam oduševljen ni jednim ni drugim.

pa nije loš film,na trenutke sam se malo izgubio u filmu,ali na kraju je to film,koji se isplati pogledati...

Dobar film. Za razmisljanje i sa nekim kako otvorenim, tako i zatvorenim porukama. Neke stvari a i poruke ce se nekome svideti ali isto tako neke i nece. Vredi pogledati ali na kraju filma imajte neko svoje vidjenje stvari a ne ''e to je tako''.

Tema o Bogu je uvek osetljiva tema jer svako ima svoj stav, svoju predstavu o Bogu i svoje (ne)verovanje.

Ovaj film je kao i knjiga dosta slojevit. Sam pisac u startu se ograđuje da je ovo fantazija koja može ali i ne mora da bude istinita/tačna.

Gubitak deteta je nešto najgore što se može desiti roditelju i to je sasvim opravdana reakcija krivice, besa, ljutnje, nemoći, tuge, patnje, očaja, beznađa,... Daleko bilo.

Da li je Bog kriv što postoji bol, patnja, tuga? Da li je zaslužan što postoji sreća, radost, zadovoljstvo. Da li smo svi mi Božja deca? Da li smo besmrtni u religijskom smislu. Da li bi prestali ratovi ili bi postali besmisleni da znamo pouzdano da postoji Bog, raj, pakao.

Ovaj film čas negira postojanje raja i pakla i govori da je krivica/savest najveća i najteža kazna. Ovaj film forsira oproštaj kao vrhovnu vrlinu čoveka. Ovaj film iskrivljuje viđenje vere nekom paraneoreligijom. Trodelnost Boga u raznim formama i rasama je sasvim prigodno. Pojava mudrosti je neki relikt iz vremena mnogoboštva (Atina/Minerva).

Na žalost ovde se ne osuđuje već opravdava zločin. I na taj način ohrabruje da se ponovi. Jer Bog (navodno) sve voli podjednako. A taj Bog je eto proterao Adama i Evu iz raja, nije rekao - e, nema veze, uberite još neku jabuku sa drveta znanja dobra i zla. Ovde mi sada pada jeretička misao: ako je Bog branio Adamu i Evi da ne jedu plodove sa drveta znanja dobra i zla... onda je on/ona/ono želelo da Adam i Eva ne prave razliku između ta dva ekstrema.

Devojčica je srećnija u raju? Baš utešno. Onda nam ne trebaju ni norme, pravila, sudovi, branioci, tužioci nadalje. A ubedljivo najgluplja scena je kada Mekenzi bira između kćerke i sina i njihovih sitnih nevinih grehova: sin ga je salagao (nešto) a kči se udaljila od njega. Zaboga, pa nije birao između sina pedofila i silovatelja i kćerke serijskog ubice. Onda bi trebao oboje da ih pošalje u pakao. Samo ime Boga/Pape - Elajza što asocira na Ilajza tj. Iluzija je sama po sebi sprdnja a i sam pisac je poznat po sasvim drugačijem, neortodoksnom viđenju Boga. Naravno, sasvim nedopustivo je da sin presudio ocu ma kakav on bio. Da li je to onda "osveta" Boga? Neki delovi filma su bili zamagljeni. Naravno da lice i rasa ubice deteta nije smela biti otkrivena jer bi to odvelo priču u drugom smeru.    

Dobra strana filma je: voleti druge ljude koji to zaslužuju i vredni su ljubavi, priznati (sitnu) grešku, zamoliti za oproštaj, učiniti drugim ljudima život lepši.

Uz sve vrline i mane, prosek film. Ako ga preskočite nećete se pokajati sigurno a uštedećete 2 sata i 13 minuta vremena koje možete drugačije da iskoristite/potrošite.

IMDB ocena: 6,3   Lična ocena: 4,3