Taxidermia (2006)

Taxidermia je po mom mišljenju istinsko i originalno remek-delo. Naravno, ovo je moje subjetivno viđenje ali bih voleo da, ukoliko je neko zainteresovan, pokrenemo diskusiju koja se neće ticati samo subjektivnog, već da film "seciramo" objektivno. Znači, po stranu afiniteti ili animoziteti, već da vidimo kako autor razvija priču i koja filmska sredstva koristi da film obogati u da mu jedno dublje, alegorično i metaforično značenje.

A Taxidermia i jeste alegorija i metafora. To što mnogi ovo ne uočavaju je, po mom mišljenju rezultat isuviše snažnih slika koje šokiraju i zamagljuju što film na dublje nivou saopštava.

Koliko primećujem većini onih koji su se na film osvrnuli Taxidermia se nije dopala i  postala je nekom vrstom etalona gnusobe i negledljiivosti. Iznenadjenje mi je da je ovde, među filmofilima tako loše prošao.

Što više mislim o njemu (a opseda me od prvog gledanja, šokirao me je i razdrmao kao retko koji film u poslednje vreme) i što češće vratim poneku scenu da bi je bolje razumeo, sve sam uvereniji da je film majstorsko pismo, biser koji se nepravedno odbacuje iz đerdana, jer nije po standardu. Pa, i nije po standardu, blistaviji je i veći od mnogih bisera unizanih u njega.

Jedna bolesna, izvitoperena porodica, svoj kraj doživljava u liku neuglednog,ružnog, bizarnog taksidermiste koji je opravdava činom ličnog sakaćenja ižrtvovanja, dižući sebe na nivo besmrtnog umetničkog dela. To je glavna teza mog stava o filmu i nju pokušavam da dokažem.

Neko je napisao da u „filmu punom odvratluka, iščašenosti, bizarnosti koje su same sebi svrha "nisam uvideo smisao i razlog tolikog neukusa, niti poentu i cilj koji je režiser hteo sa tim da ostvari. Osim, da je to jedini adut po kojem će se film pamtiti.“ Ništa pogrešnije se o filmu nije se moglo izreći.

Taxidermia je, da se figurativno izrazim film koji je svojevrsno filmsko čistilište. Vizuelno je neprijatan (u filmu nema jedne jedine lepe „njuške“, svi su junaci gadnjikavi i groteskni), radnja filma je bizarna, rascepkana na tri naizgled nepovezane priče što stvara malu konfuziju i osećaj nepovezanost)i ali film, iskreno to mislim - otvara dveri filmskog raja. Sve gnusobe, parafilije i bolesnoće prikazane u filmu se gradacijski nižu od ružnih ka još ružnijim, da bi vrhunac dobile u uvrnutom, potpuno neočekivanom kraju, koji je, posle svih gadluka i ružnoće zapravo apoteoza lepoti i besmrtnosti, bez obzira koliko to morbidno zvučalo.

U konačnom ishodu, Taxidermia je metaforični prikaz ljudskih grehova (blud, zavist, proždrljivost, lenjost), a ona „metamorfoza“ ubogog smrtnog taksidermiste u besmrtno umetničko delo U MESU je sjajna, i jedna od najuspelijih filmskih metafora koju sam video u filmskoj umetnosti.

Ne dozvolite da vas zaseni ta estetika ružnog, film govori o ljudskoj težnji ka lepoti, smislu i večnosti. Da, baš tako, jer na kraju posle svega ružnog imate izvrsnu referencu na jednu od najcenjenijih i najlepših statua u svetskoj umetnosti – Mikelanđelovog Davida.

(Ne dirajte mi Taksidermiju da vas ne operušam i prepariram!!!  )

Upravo zbog toga (i još koječega)ja sam napisao ovo

2b0rn0t0b piše: Neko je napisao da u „filmu punom odvratluka, iščašenosti, bizarnosti koje su same sebi svrha "nisam uvideo smisao i razlog tolikog neukusa, niti poentu i cilj koji je režiser hteo sa tim da ostvari. Osim, da je to jedini adut po kojem će se film pamtiti.“ Ništa pogrešnije se o filmu nije se moglo izreći.

2b0rn0t0b piše: Ne dozvolite da vas zaseni ta estetika ružnog, film govori o ljudskoj težnji ka lepoti, smislu i večnosti.

Ponavljam:Da bi mi čokolada bila slatka, ne moram pre toga jesti govna.