Upravo zbog toga (i još koječega)ja sam napisao ovo

2b0rn0t0b piše: Neko je napisao da u „filmu punom odvratluka,iščašenosti, bizarnosti koje su same sebi svrha "nisam uvideo smisao i razlogtolikog neukusa, niti poentu i cilj koji je režiser hteo sa tim da ostvari.Osim, da je to jedini adut po kojem će se film pamtiti.“ Ništa pogrešnije se ofilmu nije se moglo izreći.

2b0rn0t0b piše: Ne dozvolite da vas zaseni ta estetika ružnog,film govori o ljudskoj težnji ka lepoti, smislu i večnosti.

Ponavljam:Da bi mi čokolada bila slatka, ne moram pre toga jesti govna.   

Taxidermia je po mom mišljenju istinsko ioriginalno remek-delo. Naravno, ovo je moje subjetivno viđenje ali bih voleoda, ukoliko je neko zainteresovan, pokrenemo diskusiju koja se neće ticati samosubjektivnog, već da film "seciramo" objektivno. Znači, po stranuafiniteti ili animoziteti, već da vidimo kako autor razvija priču i kojafilmska sredstva koristi da film obogati u da mu jedno dublje, alegorično imetaforično značenje.

A Taxidermia i jeste alegorija i metafora. Tošto mnogi ovo ne uočavaju je, po mom mišljenju rezultat isuviše snažnih slikakoje šokiraju i zamagljuju što film na dublje nivou saopštava.

Koliko primećujem većini onih koji su se na filmosvrnuli Taxidermia se nije dopala i postala je nekom vrstom etalona gnusobe i negledljiivosti. Iznenadjenjemi je da je ovde, među filmofilima tako loše prošao.

Što više mislim o njemu (a opseda me od prvoggledanja, šokirao me je i razdrmao kao retko koji film u poslednje vreme) i što češće vratim poneku scenu da bi jebolje razumeo, sve sam uvereniji da je film majstorsko pismo, biser koji se nepravedno odbacujeiz đerdana, jer nije po standardu. Pa, i nije po standardu, blistaviji je iveći od mnogih bisera unizanih u njega.

Jedna bolesna, izvitoperena porodica, svojkraj doživljava u liku neuglednog,ružnog, bizarnog taksidermiste koji je opravdavačinom ličnog sakaćenja ižrtvovanja, dižući sebe na nivo besmrtnogumetničkog dela. To je glavna teza mog stava o filmu i nju pokušavam da dokažem.

Neko je napisao da u „filmu punom odvratluka,iščašenosti, bizarnosti koje su same sebi svrha "nisam uvideo smisao i razlogtolikog neukusa, niti poentu i cilj koji je režiser hteo sa tim da ostvari.Osim, da je to jedini adut po kojem će se film pamtiti.“ Ništa pogrešnije se ofilmu nije se moglo izreći.

Taxidermia je, da se figurativno izrazim filmkoji je svojevrsno filmsko čistilište. Vizuelno je neprijatan (u filmu nemajedne jedine lepe „njuške“, svi su junaci gadnjikavi i groteskni), radnja filmaje bizarna, rascepkana na tri naizgled nepovezane priče što stvara malu konfuzijui osećaj nepovezanost)i ali film, iskreno to mislim - otvara dveri filmskograja. Sve gnusobe, parafilije i bolesnoće prikazane u filmu se gradacijski nižuod ružnih ka još ružnijim, da bi vrhunac dobile u uvrnutom, potpunoneočekivanom kraju, koji je, posle svih gadluka i ružnoće zapravo apoteozalepoti i besmrtnosti, bez obzira koliko to morbidno zvučalo.

U konačnom ishodu, Taxidermia je metaforičniprikaz ljudskih grehova (blud, zavist, proždrljivost, lenjost), a ona „metamorfoza“ubogog smrtnog taksidermiste u besmrtno umetničko delo U MESU je sjajna, ijedna od najuspelijih filmskih metafora koju sam video u filmskoj umetnosti.

Ne dozvolite da vas zaseni ta estetika ružnog,film govori o ljudskoj težnji ka lepoti, smislu i večnosti. Da, baš tako, jerna kraju posle svega ružnog imate izvrsnu referencu na jednu od najcenjenijih inajlepših statua u svetskoj umetnosti – Mikelanđelovog Davida.

(Ne dirajte mi Taksidermiju da vas ne operušami prepariram!!!  )