À perdre la raison aka Our Children (2012)

À perdre la raison aka Our Children (2012)

Put u ludilo/Naša deca

Drama, Belgija/Francuska/Luksemburg/Švajcarska, jezik francuski, 111 minuta

imdb

režija  Joachim Lafosse

scenario    Joachim Lafosse, Thomas Bidegain, Matthieu Reynaert

uloge

Émilie Dequenne     Mjuriel

Niels Arestrup     dr Andre Panže

Tahar Rahim     Munir

Stéphane Bissot     Fransoaz

Mounia Raoui     Fatima

Redouane Behache     Samir

 Prvo, ne obraćajte pažnju na relativno nisku ocenu na imdb, prevodilac bi filmu dao bar dve ocene više. Film jeste psiho-socijalna drama, ali zaista ne znam kakav mozak ima neko ko u tamošnjim komentarima napiše da je uzalud čekao da se nešto desi, a žena u filmu rađa četiri deteta. Valjda je čekao da rodi Betmena. 

 I drugo, film je veoma slojevit, prepun vrlo mračnih tonova i značenja, pa nije ni čudo što se mnogima nije dopao.

 Zatamnjeni delovi nisu klasični spojleri, ali bolje da ih oni koje interesuju pročitaju posle gledanja filma.

Radnja je jednostavna, Mjuriel je Belgijanka, Munir Marokanac koga sticaj okolnosti dovodi u Brisel, zaljube se, venčaju i dobijaju redom tri ćerke, pa sina. Andre je lekar koji se oženio Munirovom sestrom, samo da bi ona dobila pravo boravka i doveli su Munira sa sobom. On je i kum na venčanju Mjuriel i Munira, a zatim sve troje žive zajedno u njegovoj kući i uz njegovu naizgled nesebičnu pomoć. Na sve to Andre inicira venčanje Munirovog brata i Mjurieline sestre, da bi i Samir dobio papire. Tu se čudna bajka završava i počinje... Recimo samo da Mjuriel pod teretom Sizifovog kamena postaje Medeja.

Mislim da pomenuta niska ocena na imdb nije zbog toga što je film loš, naprotiv, nego zato što je izuzetno subverzivan. Prvo se izlažu kulturološke razlike, a zatim dolazi do duboke i majstorski režirane inverzije. 

Andre je tipičan Evropljanin, racionalan i uredan, ali iza fasade humanosti krije se sebični manipulator koji se boji da će ostati bez iluzije o sopstvenoj važnosti u životima drugih. Da bi hranio tu iluziju, on novcem kupuje poniznost i zahvalnost, ali i muči i iskorišćava one kojima taj novac daje. U prvom redu Mjuriel, ali, naravno, sve za njeno dobro i zbog njene dece. Ona je takođe Evropljanka, odrasla i vaspitana u sredini koja se ponosi svojim odnosom prema ženama, a istinsku sreću nalazi u Maroku, u muslimanskom svetu o čijoj tiraniji nad ženama slušamo gotovo svakodnevno. Dakle, žena bi da iz raja ode u pakao.

 Kad se dodaju aluzije na kolonijalizam i salonski rasizam, jasno je da film udara na neke šarene laže i nametnute stereotipe. Zato ga osetljivi stomaci zapadnjaka teško vare.

PREVOD