Promised Land (2012)

Na prvo gledanje, a to beše na osnovu prevoda 2013. ovaj film mi se baš, baš dopao.
Ima aktuelnu priču, dobre glumce i ono najbitnije odličan zaplet i rasplet po čemu se film pamti.
Bio sam zadovoljan glavnim junakom, njegovim stavom, pomislio sam da ipak ima nade za našu planetu.

Na drugo gledanje, ovo je vrlo nerealna priča, pre svega samo finale.
Savest, moral, svest o očuvanju prirode... U SAD-u. Korporacija.
Kod nas na sreću te dileme uopšte nema niti se narod uopšte pita.
17.000 hektara (veličine pola Beograda) plodnog obradivog zemljišta država (napokon) proda strancu i - tišina.
Pare, pare, pare... to je današnji imperativ neoliberalnog kapitalizma. Bilo, jeste i biće.

Društveni sistem kada država brine o dobrobiti sopstvenog naroda, o zdravlju, kvalitetu života, o onome što će se izgraditi i ostati narednim generacijama nije kapitalizam.

1945.se iz pepela i ruševina decenijama stvarala i rasla ona velika država, a rasprodata je u bescenje za mnogo kraće vreme. To više nije ni tema u politici.

Ipak, filmske bajke poput ove nam bar daju nadu ili možda iluziju da i dalje ima ljudskosti u ljudima, a ne profit, karijera, egoizam.

Lična ocena:   6,9     (IMDB: 6,6)