The Event (2003)

THOM FITZGERALD & SARAH POLLEY: “SPECIAL EVENT”

Šta je nateralo publiku Sundance festivala da plače? Iskušajte  Thom Fitzgeraldovu AIDS dramu The Event i neće biti suvog oka u kući.

The Event se bavi istragom niza tajanstvenih smrti žrtava AIDSa u New York-škoj gay zajednici, fokusirajući se na poslednju, koja je Matt-ova. Kako istraga napreduje, vidimo kroz retrospekciju kako se Matt nosio sa opasnom bolešću i kako je došao do konačne odluke da izvrši samoubistvo. Ne želeći da umre sam, on je planirao da napravi zabavu za njegove prijatelje i članove porodice, uključujući i negovu majku, da svi budu prisutni u noći njegove smrti.

Ulovili smo scenaristu/režisera Thom Fitzgeralda i zvezdu The Event,  Sarah Polley da bismo razgovarali s njima malo o ovom filmu koji postavlja pitanje da li trajno bolesnima treba dozvoliti da oduzmu svoj život ili ne.

Šta  je inspirisalo priču za ovaj film?

Thom: The Event  je film o čoveku koji se zove Matt i njegovoj porodici i njegovom krugu prijatelja. Matt ima AIDS. On je imao AIDS  duže vreme i napredovao je i nazadovao,  od tog da je bolestan do tačke kad on vise nije hteo da nastavii. Mislim da je sigurno da kažem da je film inspirisan mnogim ljudima kao što je Matt dok je većina onih koji su uključeni u film bila upoznata  s tim. Naše društvo je fokusirano na to da održi ljude u životu bez obzira što ja mislim da se skoro svi danas suočavaju sa ovom teškom situacijom.

Sarah, i ti si režiser. Napravila si film, “I Shot Love,” pa si bila u mogućnosti da daš neke svoje savete.

Sarah: Ne, Ja ustvari mislim da je jedna od glavnih stvari koje sam naučila režirajući film da glumac treba ustvari samo da ćuti. Pa, pošto sam radila sa fantastičnim glumcima u mom kratkom filmu koji su bili spremni na saradnju  i sa kojima je bilo lako raditi na način na koji ja mislim da nije trebalo da bude, to me je stvarno naučilo da pronađem moje mesto i da samo dozvolim nekom da manipulira sa mnom malo više. Kao kad daješ izbor.  Dopustiti im da srede svoje misli u sobi za montažu.  Tamo je film konačno konstruisan dok sam ja pre mislila da mi sami  konstrušemo performanse. To nije istina. Ovo je prvi film u kojem sam ja glumila  posle godinu dana režije i pohađanja filmske škole i otkrila sam da sam se mnogo više zabavljala.

Pošto si režirala, da li ti je to dalo novo viđenje kao glumici u smislu kako treba izneti ulogu?

Sarah: Mislim da je tako. Da li je bilo lakše raditi nego ranije?
Thom: Da. Ona je sjajna…
Sarah: Bila sam užasna?
Thom: Pa, ja ustvari mislim da kad radim s glumicima koji, ili su samo neverovatno iskusni na filmu, ili koji znaju nešto o ostatku procesa osim njihove izolovane uloge, oni čini da moj posao bude malo lakši. Sada, sa Sarah, naravno, ja sam gledao jurnjavu, sav uzbuđen da sam uradio nešto loše, a onda bi ona rekla, “Oh, znam da si uradio nešto pogrešno. Nisam rekla ništa. To nije moje mesto.”
Sarah: Ja sam takvo derište. Užasna sam. Izvini.

Film obuhvata veliku skalu emocija. Kako ste doveli glumce do toga?

Sarah: Snimanje je bila tako haotično i zastrašujuće da je bilo nemoguće ne biti emocinonalna olupina za celu stvar, tako da mislim da nam je to pomoglo.
Thom: To je istina. Mislim da je to žestoko nezavisan film I naši resursi su bili jako mali da sam se ja iskreno osećao, naročito u  New York delu snimanja koje je uključivalo Sarah i Olympia Dukakis, da se one ne osećaju dovoljno sigurno, te glumice. Mislim da su osećale da one nemaju gde privatno da odu. Niko nije ima trailer da ode u smisli da sabere njegovo ili njeno mišljenje. Konstantno su bile okružene haosom  pravljenja filma.
Sarah: Na neki način to je bilo divno.
Thom: Njihovo očajanje se stvarno vidi.

Da li mislite da je to što ste bili daleko od svih onih Hollywoodskih zamki ustvari doprinelo filmu?

Thom: Pa, mislim da sam pokušavao da napravim porodicu likova, i da su to oni u ovom filmu, da ih je to stavilo u tu situaciju na nekoliko nedelja, oni stvarno nisu imali način da se udalje jedni od drugih. Cela smeštaj sastojao se od malih spavaćih soba sa duplim krevetima, pa ako se nisu osećali kao porodica kad su počeli snimanje filma, pa, za nekoliko dana u filmu, sve te veze pojavile su se u stvarnom životu  i mislim da se to vidi.

Šta očekujete od ovog filma?

Thom: Pa, film je otkupljen za prikazivanje u Kanadi i USA, tako da očekujem da se pojavi u bioskopima blizu vas.

Imate distrubutera sa vama ovde ovde kao i svaki drugi filmski stvaralac.

Thom: Da. Mi smo ustvari došli na Sundance festival s distributerom. Ovo je bio veoma neizvesan nezavisan film, skoro neverovatan, Think Film Company, čije je sedište u Torontu i New Yorku, kupila je naš film na osnovu prva tri dana snimanja i zaista nam je pomogla da završimo film na konformniji način.